Факултет је акредитован! Да, сада је и званично, стоји лепо на http://www.kapk.org/images/stories/odluke/IV_CIKLUS_27.04.2009.pdf
Ето сатисфакције за „акредитационо језгро“, десетак људи који су изнели 90% посла. Не могу да се убројим међу ове хипервредне колеге, али сам био прилично интензивно укључен у један део активности, довољно да знам колики је труд уложен у читав поступак креирања документације, „паковања“ података, прерачунавање оптерећења, попис опреме, анализу резултата итд. Као резултат, имаћемо јако добре студијске програме, за које ће, надам се, бити заинтересовани тазе матуранти.
Посебно су интересантни „деривати“ садашњег смера ТИ (Техника и информатика). На академском менију биће понуђене петогодишње интегрисане студије (Професор технике и информатике) и трогодишње студије (инжењер информационих технологија). Интегрисане студије подразумевају обједињавање основних и мастер студија, тако да ће дипломци овог усмерења фактички бити мастери – MSc.
Инжењер информационих технологија биће коначно у правом смислу оно што је на западу BSc – бечелор ов сајенс, дипломац основних академских студија у трајању од три године. Предвиђам велику популарност овог усмерења.
Е, сад, долази онај мање ведар део, а то је реализација. Уз велики број нових предмета последњих пар семестара били су веома интензивни и нарочито проблематични по питању наставног кадра. Наредне године биће, по свему судећи, још проблематичније. Постоје ту и још неке нуспојаве, које се провлаче кроз ову тематику. Познато је да „стари“ магистри, у које се убрајам заједно са неколико колега са катедре, могу да пријаве докторат по старом (што значи „само“ докторат, без студија), али ако га заврше закључно са 2012. годином! У супротном, морају се уписивати докторске студије, које нису организоване свуда, пуно коштају, а питање је да ли ће моћи да се на њима ради само докторат 🙁 Тако да предстоји и велики притисак да се, уз интензивну наставу и наравно друге обавезе, ради и докторат. Са друге стране, када асистенти докторирају, махом ће добити своје предмете, па неће држати вежбе и опет ће се јавити проблем наставног кадра… Проблематика са више аспеката, нема шта…
Чувени Болоњски процеси синтагма је која се највише оспорава на академским институцијама у последње време. Нисам 100% сигуран колико студенти добијају/губе овим системом, али сам сигуран да је посао наставника/сарадника бар троструко већи. Толики број колоквијума, домаћих и семинарских радова, уклопљен са разноразним евиденцијама ствара огроман, првенствено бирократски конгломерат. Искрено, просто не знам где да сместим хрпе испитних задатака, спискова, предатих радова и других материјала… Не може се све дигитализовати.
Да додам и низ дилема везаних уз начин полагања испита, али и евиденцију похађања наставе. Према Болоњи, похађање је обавезно. Са друге стране, присиљавати студенте да долазе, а онда својим ваннаставним активностима ометају друге и/или прате нешто што већ познају, није савршено решење за испуњавање ове норме. Оно што могу дефинитивно да потврдим је да је готово немогуће мотивисати критичну масу да долази на наставу због садржаја исте, уколико се на неки начин не „поткупи“: потпис, бодови… За какву ће се опцију наставник одлучити, остаје као ствар личног адфинитета. Као еклатантан пример могу да поменем Рачунарске мреже, на којима држим предавања. Осам сати ујутру није популаран термин, али је потпуно нормалан за наставу. Ипак, на предавања долази свега 10-ак процената студената. Што је најзанимљивије, долази релативно велики број менаџера, којима то уопште није предмет „у пољу“.
Да додам да је монопол који остварују поједини предмети почео да ми све више смета. Студенти буквално буду приморани да одлазе на некакве колоквијуме и шта-ја-знам-какву додатну наставу из предмета XY, потпуно занемарујући регуларну наставу из предмета AB. Такав монопол „тешких“ предмета на крају резултује мржњом према истим и изопштеношћу од других, дефинитивно корисних предмета. Да ли је нормално да се неки предмет регуларно издели на 10-12 делова који се полажу? Don’t think so!
На крају, поменуо бих неколико значајних академских „промоција“ на нашој катедри и то хронолошки: проф. Владе Урошевић постао је ванредни професор, проф. Мицић редовни професор, а Мира је магистрирала. Све честитке за драге колеге и са овог блога! Cheers!
