E-stonija

Tempus i bogovi dogovoriše se da moja nova destinacija bude Estonija, te se prošle sedmice skolegom otisnuh put dalekih nordijskih baltičkih eks-SSSR krajeva.

Ali Estonija. Šta uopšte znamo o toj državici? Da vidimo: negde je gore, mala je, eks-SSSR – pominje se u paketu sa Letonijom i Litvanijom, da su jaki informatičari i… Pa, nema više. Toliko malo znamo o toj zemlji, da obično priča ide tipa „dođe mi da odem u neku estoniju“, znači sa malo „e“, zajednička imenica koja označava neki dalek, miran i nepoznat kraj.

Estonija je najsevernija od tri pribaltičke zemlje. I najmanja. Svega milion i trista nešto hiljada. Populaciju uglavnom čine Estonci, a ima i puno Rusa. U glavnom gradu Talinu, koji je ujedno i luka i najveće neaselje, čak oko 50% Ruja. Jezik ne liči ni najmanje na ruski, već je srodan finskom, a sa tim prekomorskim susedom dele jako puno u poslednje vreme, tačnije od 1991, kada su posle dužeg vremena dobili nezavisnost. Otada kopiraju sve od Finaca i rezultati čak umeju da prevazilaze original.

No, da se vratimo na početak. Nema direktnog leta za Talin, opcije su sa presedanjem u Frankfurtu, eventualno Cirihu i sličnim većim avio-čvorištima. Sam aerodrom je relativno mali i veoma blizu samom gradu. Taksi je prilično jeftin.

Sad bih ja mogao da pričam gde sam sve bio i šta sam radio, ali čemu habanje tastature, kad slika govori više nego 1024 reči?

 

 

 

 

 

 

 

 

Inače, dve ključne stavke koje preporučuju u Talinu i jesu dokazane kao glavne atrakcije: Stari grad i Pomorski muzej.

Stari grad nije preterano veliki, ali je krcat uličicama, mini-trgovima i radnjama razne fele.Kaldrma je svuda, te bez vrlo udobnih patika/gojzerica nije preporučljivo krenuti u obilazak.

Muzej pomorstva nalazi se na samoj obali, nešto dalje od centra. U pitanju je vrlo moderno betonsko zdanje sa brojnim eksponatima, mahom militantne prirode. Tu su i simulatori, igre i razne druge zanimacije za mlado i staro. Glavna fora je podmornica, u koju se može ući. Vrlo je neudobna i kapiram da su mornari (podmornari?) morali biti hobitske građe. Napolju, usidrena dva broda: civilni i vojni. U potpunosti otvoreni za obilazak.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Estonci imaju relativno bogatu, ali sužanjsku istoriju. Osim kratkog perioda oko 2. svetskog rata, praktično su uvek bili pod nečijom šapom: ruskom, poljsko-litvanskom, danskom… A glavni vlastelini su bili Nemci, kako god da se okrene. Tako da su Estonci u stvari tek u poslednjih 20-ak godina svoj na svome.

Čuvena estonska informatizacija je primetna u svakoj instituciji: na fakultetu, u muzeju, hotelu… Državna uprava je u potpunosti „e“, svi „papiri“, isprave i ostalo je krajnje digitalizovano, čak je i postupak glasanja na izborima elektronski – onlajn.

Internet je dostupan svuda, a gradski prevoz je besplatan za žitelje!

Ruski uticaj  i čitava taj socrealistički milje je prisutan i dalje – čak u Talinu je oko polovine stanovništva ruske nacionalnosti, kako već pomenuh. Međutim, i kulturološki i organizaciono Estonija je danas prevashodno okrenuta svom severnom prekomorskom susedu, Finskoj. Težeći da što pre raskrste sa SSSR-ovskim legatom, Estonci su masovno preuzeli mnoštvo regulativa od Finaca, pa danas i sami priznaju da u nekim oblastima moraju malo da uspore i vrate se  unazad.

Do Helsinkija je najlakše doputovati trajektom. Najjeftinija povratna karta je 26 jura, a put traje oko 2 i po sata.

Odmah da kažem: ladno, ali standard, ali onako. Ništa spektakularno od ove prestonice. Luka, velike bogomolje, soc-zgrade, jezera. Znatno je skuplje nego u Estoniji, ali tu je McDonalds, tako da za pristojan novac možete ručati standardno smeće. :)

 

 

 

 

 

Sa približavanjem odlaska, vreme je krenulo da se vraća u normalu za mart: posle nekoliko vanserijski toplih dana, severac je pokazao zube i zaledio okolna jezera. Ko je zimogrožljiv, neka ne ide pre maja i posle septembra. Mi smo imali sreće sa rekordnim plusom. No, da dodam za zapisnik, postoje zaista široki dijapazoni sredstava za zagrevanje, ako me razumete, te se i polarni dani daju premostiti ;)

Rob

Quote

-Šta bre to opet pijuče, lepte ovako rano?
– Ma spavaj bre.
– Ma nešto se čuje pi pip pip? Eno sija, telefon bre, prazan.
– Stavi ga na punjenje i šuder.
– Čekaj… Ovde je tvoj telefon. Ovde je laptop. Ovde mi je drugi fon. Pu %&$%&# ti! Nemam gde.
– Iskači laptop, pa ujutru vrati.
– Ali treba mi ujutru. Moreeee.. Ima da kupim produžni sa 12 rupa, bog da me vidi.

I stvarno, vidi šta se radi: Edison dobija AC/DC rat protiv Tesle i naizmenične struje posle cirka 100 godina! Zbilja: sve je na jednosmernu struju. I još na baterije! Tableti, računari, telefoni, fotoaparati. I sve to ište punjenje svako malo. Kad razmislim bolje, ja samo prividno posedujem HTC i Toshibu. U stvari oni imaju mene. Cijuču, traže pažnju, ko bebe, ko onaj tamagoči, digitalni ljubimac kojeg moraš da napojiš i istimariš na vreme. Inače rikne krotko.

Narani me, napoj … i napuni bateriju

Naravno, postoje teorije da nam to sve rade stari dobri amerikanci, isti oni koji su ućutkali lika koji je napravio mašinu za veš bez praška, da bi održali Tajd i Arijel. Dakle, forsiraju slabe baterije, da bi se non-stop punile i da bismo se baktali sa tim, a ne branili državne interese, išli na posao i opušteno pili srednju kafu.

Šta ako bih ti reko da je moguće napraviti stoput jače baterije ko ništa?

A stvarno, postaje čovek onako opsesivno-paranoidan, prati indikator, preračunava, strepi i tiho pati kada se ikonica zacrveni. Koliko još ima fore? Da li je 11% dovoljno da preguram do popodne? Samo da ne postanem nedostupan! „Ko nije dostupan, nije živ.“ (Plinije stariji, 5 v. p.n.e.)

Dođu ti drugari u kuću, tutnu ti u ruke kafu i ratluk i – telefon. Mva-mva: „Ljubimte molimte samoovomiuključidasepunizvaćeme!!!“ Ko te bre zove, daj evo ti moj mobilni, evo ti fiksni, ‘oćeš policiju da zovemo, kako bi ono sad… 192??

„Ma, jok, nego zvaće me možda sestra da mi javi kako joj ispala frizura, izvlačila pramenove jutros kod Roske“

:\

 

 

Zečititis

Ovih dana gomila grafita smorenih zečeva preplavila grad. Svuda ih ima: po ganc novim zidovima, po memljivim fasadama, po potpornim zidovima, pasažima, svuda zečevi. Poznato je da se brzo razmnožavaju, ali ovo je već previše.

Brt, da nemaš 20 dinara za karotu?

 

Mislim, sam zec je čak simpa, onako bobživkovićevski nacrtan i možda čak i ima neku poruku. Možda nije samo puka sprejevska artikulacija tinejdžerskog bunta i atenšnhor projekat. Možda ima neku simboliku, tipa one reklame „Mislite o tome“. Kao: svi se plaše režima/smrti/novog albuma Seke Aleksić. Plaše toliko da su smorili zeca. Ima logike. Doduše, sumnjam da bi bilo kakva logika i artistička nota ovih zubato-ušatih kreatura spasila njihove tvorce. Meni lično nije problem, fasada je iz doba Brežnjeva, nemoguće je da izgleda ružnije, crtaj, nepoznati vonabi-umetniče, mogu i kakao da ti skuvam, ako hoćeš. Ali, zamisli uzmeš kredit u švajcarcima da okrpiš kuću, pukneš na izolaciju, na boje i sve i vidiš zecopisca kako po tek osušenom jupolu iscrtava glomaznu glodarsku facu? A? Pa, recimo da bi bolelo mnogo.  A taman ostao džačić alabastera za gipsane radove.

Naravno, komunalna policija nema razloga za akciju, verovatno postoji određeni broj zečeva na koji se reaguje. 2950 na primer. Pričekaćemo, ima još zidova

Eto, nepoznati klinaru, NVO aktivisto, anonimuse ili ko god da si, sada si popularan  i na Internetu i svih petoro posetilaca bloga znaju za tebe. Pa ono, možda da poštediš pet fasada, a? Makar ove nove, valjda znaš šta je kredit, majka mu stara.

Kako je keva prodala svoj Ferari i pošla putem kojim se ređe ide. Puntem

Naslov je pošalica, realno, u stvari miks naslova dve ultraslavne knjige popularne psihologije, psi-fi, da tako nazovem. Ovaj ušećereni žanr lebdi negde između Koelja i Opre i ukratko razglaba ono što svi kao znaju, ali opet imaju potrebu da ponavljaju. I, što je možda najpogubnije, šeruju po fejzbucima uz slike ruže, ozarene plavuše, mora, dva su tela a jedna sjena, ja živim saaam kako umem i znam…

Iako za ovu psi-beletristiku verujem da je ušpinovani pamflet, šta reći za tu poruku, mislim – da li je u suštini taj „sve je moguće“, „poželi samo jako“, „kakve su ti misli, takva ti je sarma“ i „zar ne znaš da stara ljubav godine ne broji“ trip istinit, da li odmiče od populističkog podilaženja?

Ukratko: jeste. A dokazi su stigli iz 1. ruke.

Idemo na kejs stadi odma sad.

Ispitanik 1: M, 60+ godina, hobi: enigmatika, gledanje Novaka, pritezanje šrafova. Ukratko moj ćale. Kaže on meni odavno još: koji bre kompjuteri, mator sam ja za to. Nisi, velim. Jok. OK. Pre neku godinu nabavio računar, kao samo da čita novine. Prošle godine šalje mejlove, Internet, ovo, ono. Pre neki dan mi kaže: složio sam jedan rad u Wordu. Sam. Čestitao mu lepo, mwa-mwa-mwa, evo ruka. A jesam ti reko? Dobro, neću da te podsećam.

Ispitanik 2: Ž, 50+ godina, hobi: knjige, kuhinjske čarolije, spontani stend-ap. Ukratko – kevaPoložila vožnju pre 30 godina i nikad nije vozila posle. ‘Nači nikad. Prošle godine krene da vozi, kažu mi ‘ode za Kragujevac puntom, ja kadar-nevera. Vozi. I, što je najvažnije, nije to bilo ono an-pasan, nego frka, treba se u ovom futuru drugom vratiti u sedlo, tj. sedište, snaći, drugi je to padež posle toliko vremena i sa tri banke više.

Za pametnog dosta. Ne treba mi ni M.Skot Pek, ni Opre, dr Oz i ne znam ti neki lajfkoučevi imam kući dva komada. A ima ih i uokolo. Svako od nas može biti jedan, uz kilo hrabrosti i onaj ko je prerastao da bude wunderkid, nije kasno da postane wunderman. ili wundergranny :D

Imao sam želju da ilustrujem ovaj članak i, u skladu sa uvodom i pozitivističkom beletristikom, izbor je pao na našu slavnu spisateljicu J.B.Alimpić

 

 

 

JAVAšluk!

Primećujete igru riječi u naslovu, ne?

Prvo, zašto JAVA. Treba ti jednostavno za sve živo: za e-banking, za razne programčiće na vebu, za razvoj itd. I, ako nije ažurna, ume da pravi problem. A Java je glomazna i bušna ko moldavski budžet i onda treba da se apdejtuje svaki čas. Što ne bi trebalo da je problem, jer se pojavi jedno obaveštenje i tu klikneš i posle još jednom i krene instalacija. S tim što ne krene. I tu stižemo do javašluka Oraklovog. Ali, da se vratim malo.

Da pitaš sad ljude, 95,9 posto koristi Windows pod admin nalogom. To znači da ih komp retko kad pita za nešto, sve se instalira tek tako, prosto juzabiliti na maksimumu. Dok se ne pojavi neka masna malverčina i upropasti SlikeSaLetovanja2010 i sve sejvgejmove Star Wars-a. Dakle: NE KORISTITE KOMP POD ADMIN NALOGOM, no pod standardnim. Kad zatreba neka instalacija ili nešto, unese se lozinka admin-naloga i toeto. Naravno, ne treba stavljati 64 znaka u lozinku.

Međutim, Orakl je po nekim pitanjima ostao u eri Windows 95, pa automatik apdejt Jave neće raditi ako nisi admin. I kapak. Posle višegodišnjeg smaranja i redovne ručne instalacije i par kilo-psovki, nađoh rešeeeinje!

Elem:

It turns out that when the java updater attempts to download new updates, it uses the Windows service called “Background Intelligent Transfer Service” (BITS). If the logged on user is only a standard user, then the java updater fails to correctly use the BITS service to download the new update. However, if the BITS service is not available for use by the java updater (either the service is disabled or permissions are denied to the calling process), the java updater uses an alternate mechanism for downloading and applying updates that works successfully, even if the original user was just a standard user with limited rights (no administrative rights).

In order to elevate the java updater so that standard users can install java updates, we must first set the application compatibility mode of the java updater so that will run in compatibility mode for Windows 2000, which did not have the “Background Intelligent Transfer Service”. This will force the Java updater to use the alternate mechanism to download the java updates.

http://privilegeforum.scriptlogic.com/Forum/aff/3/aft/193/afv/topic.aspx

So what you do is:

  1. find jucheck.exe (mine’s under %PROGRAM_FILES%\Common Files\Java\Java Update)
  2. open it’s properties and set it to run in Windows 2000 compatibility mode (for all users or at least for your elevated one!)
  3. check for updates again through Java Control Panel

The installer will nagg about your OS not being supported, but will allow you to install the update.

Hvala, gdine Predi, gad bles ju.

 

 

Posted in IT