Квадратура круга

У претпрошли петак – Октобар 3. Само за „Математике“. Наши наставници суспенЗовани, а нови наставник држи испите. Пријавили се сви живи – 750+ студената. Дежурство у две смене, ма хаос! Овај петак слично – до коначне победе… Катедра за математику расформирана, прича се о новим катедрама, све се окренуло тумбе. Има нас и по новинама:

Blic: „Strogim profesorima oduzeto ocenjivanje“, Press: Profesorima zabranjeno da ispitu

Видећемо шта ће бити, ми радимо, што каже у оном вицу „шта ћу, плаћам кол’ко могу“ (питајте ме, испричаћу вам, није вулгаран ;)).

E—Pilgrims

Овог викенда у Нишкој Бањи одржана је радионица под називом E-Learning in Balkan Academic Institutions:
Barriers, Challenges and Opportunities. Наш факултет био је фактички један о организатора и испред наше куће наступило је шест наставника/сарадника/студената. Мој рад се бавио анализом рада Moodle-а у првој „сезони“ мастер студија за е-учење.

Организатор скупа била је Висока школа струковних студија из Врања, мада је у суштини готово читав посао спао на једног (младог) човека – Милана Гоцића. И овом приликом морам да похвалим његов изузетан ангажман, који се кретао од аплицирања за радионицу код CEI-a до трагања за изгубљеним планинарима. Каквим сад па планинарима, питате се… Ускоро и о томе.

Осим професорки Крнета/Милошевић, иначе лидерског тандема мастер-студија и моје маленкости, радове су презентовале две колегинице и један колега: студенти мастер-студија.

Нишка Бања у суштини представља пасиван крај. Време је тамо стало 70-их и није било улагања као нпр. у Врњачку бању. Ипак, за једно бањско место није тако лоше – шеталиште је ОК, усред парка је мини-базен са топлом водом у којој гости и мештани бањају ноге (!)  а цене су генерално врло приступачне.

Елем, радионица је протекла у најбољем реду, мада се регионални карактер држао једино на гостима из Словеније. Наш мастер-програм био је запажен, а студенти су имали свој деби у презентовању радова. Way to gо! Субота је протекла у интензивним сесијама, а за недељу је био предвиђен излет до Бојаниних вода.

Испоставило се да на Бојаниним водама нема никаквих вода. За Бојану не знам. У питању је локација повише Бање, ка Белој Паланци. Пардон: накуде Белу Паланку 🙂

p9220339

Пошто смо аутобусом транспортовани до поменуте локације и након што смо попили кафу у локалном планинарском дому, група од нас 30-ак учесника скупа и студената поделила се у неколико групица и кренула у излете до околних локалитета.

Много пута касније питао сам се зашто смо изабрали да се у соственој режији спустимо до „оближњег“ манастира.

Тек, група од петоро одважних академаца (нас 3 са ТФ и два студента) храбро је кренула да се спушта ка 2,8 километара удаљеном манастиру Вета. Пут је у почетку био пут, а касније се претворио у стрму вододерину (мада ми на памет падају и друге речи које настају комбинацијом лепих и ружних речи :))… Пратећи ретке путоказе пробијали смо се кроз дивљи терен стазама оивиченим шумом и густим растињем. Више пута смо помишљали на повратак, због тајминга превоза натраг у Бању. Ипак, следећи мото „не одустајемо пред самим циљем“ напокон смо стигли надомак обриса цивилизације. Старица-чобаница, стадо оваца и три овчарска пса били су најава насељеног места. Излазећи из шуме, уморни и прашњави, угледали смо манастир на оближњем брежуљку. Поред се налазио конак.

Дочекали су нас калуђер (за кога се испоставило да је једини, па самим тим вероватно и игуман :-)), једна девојка, забрађена попут искушенице и један дечко. Калуђер је био средњих година, бујне браде и још бујнијег смисла за хумор. Понуђени смо орасима и ракијом. Понуђени-почашћени.

Манастир је врло скроман, са издвојеним земљаним звоником. Нисам пропустио да „оверим“ главу о ониски улаз пролазећи напоље. (Није ми баш потпуно јасан смисао изградње ниских улаза у верске објекте. Такви улази би требали да приморају вернике да се клањају (сагињу) при улазу. Као да неће указати понизност свакако, јер су дошли у манастир, не? Шта је са нижим људима, који могу да комотно прођу кроз врата? Да ли су они изузети, јер су већ прениски, па самим тим „фабрички“ димензионисани као понизни? Сав тај религијски сиже пун претњи које се надвијају над вернике мало ми иде на нерв >:()

Елем, све би изгледало нормално да мало по доласку није дошло до вербалног дуела наше сапутнице-студента и калуђера. Било је прилично непријатно, а започело је са пар опаски калуђера у вези модерних жена које слабо рађају и шта-ја-знам, на шта је колегиница упутила своје контрааргументе итд. Углавном, убрзо кренусмо натраг уз одјек речи „Узак пут води до спасења, а широк до поропасти“. Или тако нешто.

p9230348

На путу натраг ниједно од нас пет није приметило путоказ код којег смо претходно били прошли надомак манастира (!) те смо наставили дубље у шуму. После пола сата стижемо до рачвања од којег један крак не води нукуда и очито служи за окретање возила (трактора ваљда) која иду по дрва. Други крак је ишао преко брега и није му се одмах видео крај. Тим путем кренуше професорка и колегиница-студент, а нас троје преосталих узесмо предах. Није тешко замислити наше изненађење када су се њих две вратиле и уз више речи и израза забрањених у Политикином забавнику нас известиле да је и други крак ЋОРСОКАК! Damn! ¸%$&**#$

Шта сад?! Већ смо пробили рок за повратак, а не знамо ни где смо. Шума лево, шума десно! Срећом 064 је радио, па смо назвали помоћ и убрзо је група студената који никада нису били у овом крају, на челу са Гоцићем (који такође не зна куда се иде за манастир) храбро кренула у мисију спасавања. Ми смо се вратили до путоказа и закључили да морамо на другу страну. Узбрдица је била погубна за све, а нарочито за Ацу, којег се сетила стара повреда кичме, па је стално заостајао због бола. Срећом, ноћ је била далеко, па још нисмо размишљали о импровизованом кампу или дивљим свињама. Требало је само издржати узбрдо. Спасилачка екипа је тек била дезоријентисана и добро је било што их нисмо чекали, јер бисмо се вратили ко-зна-кад. После најмање сата пешачења богазама, стигли смо до главног пута, а убрзо и до дома.

Студенти, који су требали бити главна брига за Гоцића, вратили су се били на време са свог излета и стрељали нас погледима (а и псовкама) из аутобуса. Гоцићу се одмах пошто је видео наш бродоломачки изглед, бес претворио у сажаљење и убрзо је све било у реду. Вечерали смо у Бањи и вратили се кући те вечери…

Била су то два напорна дана – први више ментално, а други физички. Кажу да треба комбиновати те две ствари, али нешто ми говори да смо мало претерали 🙂

Иначе, мини-галерија фотографија са мог апарата је овде.



Сваког дана, у сваком погледу…

Нисам раније имао прилике да се сусретнем са Apple рачунарима, тачније – нисам радио на њима. Познато је да Мекове прати добар глас у вези изгледа,  неких техничких решења и пријатељског интерфејса, али и рђав, везан за релативно слаб уграђени хардвер (нпр. графичку) и наравно – високу цену. Укратко – скупа фенсерица. Има та прича и другу страну – јачи модели Мекова су чест избор за графичаре и музичаре, а сам Apple је сигурно пионир у различитим аспектима рачунарства и иноватор у областима телефоније, музичких уређаја, хардвера и оперативних система. Jесте ли можда знали да је Стив Џобс напустио фирму коју је основао, да би креирао računar NeXT, са посебним оперативним системом, касније се вративши, уносећи део система у Меков ОС? А на том NextStep-у је „потеран“ први веб-сервер!

Последњи велики корак у развоју Мекова је прелазак на Интелове процесоре, што је омогућило (додуше незванично) инсталацију на класичан Пи-Си. У ствари, разлика између Мека и Пи-сија је сада прилично флуидна, јер се оба врте на истом сету инструкција.

Елем, Microsoft је издао различите софтвере и за Мекинтош: веб-читач, па и Офис. Управо за Офис је везан и мој први озбиљнији сусрет са „белом еминенцијом“. На једном мекбуку је био инсталиран Офис 2008 (за Мек) и проблем је био у отварању Вордових докумената који су креирани у Офису 2007, наравно на Windows-у. Иако је на први поглед изгледало да постоји решење, испоставило се да између Офиса 2007 и Офиса 2008 зјапе поприлични проблеми са компатибилношћу. Један од њих је и да формуле креиране у Офису 2007 не могу да се уређују у Офису 2008. Значи да у том случају нема помоћи, ако је потребно наставити рад на неком docx-у унутар Офиса 2008 🙁 Иначе, списак некомпатибилности се може проверити на википедији и нажалост обухвата и друге компоненте пакета Офис.

Моји први утисци о Меку сигурно нису 100% поуздани, јер сам га користио кратко време. Брзина и графички интерфејс су врло квалитетни, а сигурно је потребно време за навикавање. Недостајао ми је класичан таск-бар (линија алата;)), као и стандардни (Windows) дугмићи за манипулисање прозорима. Посебно ме нервирало што двокликом на насловну линију прозор бива минимизиран (уместо повећан). Мрежа се конфигурише лако – на једном месту су сва подешавања: DNS, прокси, адресе, бежична веза, али и поставке саме картице. Подразумевани веб-читач је Сафари, који постоји и за друге платформе, па ми је познат, али не и омиљен.

Тастатура је енглеска, а није ми познато праве ли „јабучари“ српско/хрватске тастатуре. Подлога за управљање курсором детектује више истовремених притисака, а за десни клик (контекстни мени) треба ставити два прста на подлогу и притиснути тастер. Мек баш не одустаје од Ctrl+click дизајна 🙁

У ценовном рангу овог 13,3″ примерка постоји низ алтернатива, тзв. Win-Tel платформи у виду Sony Vaio или Dell-a… Други свет? Видећемо, можда једног дана Mac OS буде „одвезан“ од Еплове платформе, па корисници добију још већу слободу избора…


Десетог овог месеца навршено је пуне две године рада сајта itlab, што се пре свега своди на рад Система за е-учење, заснованог на платформи Moodle. Од скромног покушаја осавремењавања наставе предмета Катедре за ИТ, читава прича је прерасла у незаобилазну подршку за преко 20 предмета, са различитих катедри. Тренутно постоји преко 1300 регистрованих корисника. Наравно, нису сви активни, али сама цифра ипак пуно говори. Очекујемo верзију Moodle 2.0…

***

Јуче сам сазнао за изузетан часопис посвећен рачунарској сигурности. У питању је он-лајн магазин Insecure, који је доступан за бесплатно снимање на сајту портала net-security: http://www.net-security.org/insecuremag.php Часопис је врло садржајан и квалитетно технички уређен и просто ми је жао што раније нисам знао за њега. Тематика је разноврсна – нпр. у прошлом броју је тема броја била безбедност Windows-а 7.

****

Данас сам у локалној књижари наручио књигу „Оперативни системи“, ИТ гуруа Вилијама Сталингса. Просто је невероватно какав капацитет представљају и он и Таненбаум. Обојица пишу невероватно добре књиге из области умрежавања рачунара, архитектуре рачунара и оперативних система, које су широм света прихваћене као факултетски уџбеници.

Иако на први поглед рачунарска литература у нас делује скупо, треба погледати цене оригиналних издања, која нису ни преведена… Разлика је вишеструка!

IEEE rocks!

Ваљда и врапци на грани знају шта је IEEE – највеће и најстарије  струковно удружење на свету. Скраћеница значи удружење електротехничара и електроничара (у слободнијем преводу) и то је с почетка биo основни радијус деловања, које подразумева организацију конференција, издавање стандарда и часописа итд. из ових области. Касније је удружење прерасло сопствене оквире, ширећи делатност на друге гране, па тако данас постоји нпр. часопис Transactions in Learning Technologies, који разматра проблематику модерних технологија у настави.

У IEEE сам се учланио првенствено због часописа. Чланарина се остварује на годишњем или полугодишњем нивоу (по календарској години) и полугодишња варијанта IEEE чланства  + чланство у Computer Society (које доноси додатне погодности за ову област) + претплата на поменути часопис коштала ме свега око 25 еура! Наравно, сада ми је у оптицају и мејл: marjan@ieee.org 😉

Оно што ме одушевило је ооогроман број електронских курсева који су ми на располагању. Буквално на стотине курсева из области рачунарства, креираних од стране фирме element-k, са комплетним водичима, тестовима и задацима дато је на сајту computer.org-a,  у склопу Computer Society-а. Слика екрана дата је испод и мислим да пуно говори. Значи, у падајућем менију су само категорије курсева, а у свакој категорији постоји више десетина конкретних курсева!

ieee-courses

Оваква ризница се мора искористити, само је важно одабрати најкорисније ствари у хиљадама понуђених јединица! Импресивно, нема шта!

***

Е, да – ажурирао сам верзију WordPress-а на последњe издање, које обилује AJAX-ом, па је пуно угоднија за рад, a и доступне су разноврсне квалитетне визуелне теме 😉

Објављено под IT | Означено са

IT spell

Чудне се ствари дешавају у „нашој малој“ Лабораторији… Све ради, а онда, после неког времена све откаже 🙁 Током одмора нам је прегорело напајање на серверу, па је потрајало добрих 7-8 дана док се није извршила замена. Мало потом је сајт почео да опасно успорава. Чак ми је пало на памет да неко покушава да нам DOS-ује сервер. На крају сам реинсталирао систем, ставивши по стабилности познати Debian (верзију 5).  Линукс има проблем (или можда боље – корисници истог имају тај проблем) да се у разним дистрибуцијама конфигурациони фајлови налазе на различитим местима. У ствари, то важи такође и за извршне фајлове. Као, требало би да стоје у /etc, али ко ће га знати да ли је можда у /etc/folder или одмах у /etc или чак у /usr/etc… Или, да ли је програм у /bin или можда у /usr/bin?? Захваљујући томе, требало ми ја мало времена да подесим све што је потребно. Е, да – Apache корисник је овде сада www-data:www-data, а код Сусеа је био wwwrun:www. Шта да се ради, може им се, кад је опен-сорс. Бар је бесплатно 😛

Елем, није сервер био једини проблем. Мрежа није хтела да проради, па никако. Подешавај, враћај, укључуј – неће. На крају почнем да пратим каблове из свича и установим да је један кабл и почињао и завршавао у истом 😉

Има још 🙂 Неће да ради штампач, све шеровано и подешено по књизи.. Почех да се питам чему ли учим оне наше студенте, кад код нас не ради… Што би народ рекао „У ковача кућа без кукача“. Или што би Радојица рекао „У мајстора кућа најгора“ 😉 Елем, неки је проблем био са системом, ставили смо на други рачунар и сада ради…

Још? Наравно… За радионицу посвећену е-учењу, која се одржава у Нишкој бањи крајем месеца треба да напишем рад. Идеја је била да уз помоћ статистичких извештаја Moodla сајта за мастер-студије дам преглед активности и извучем закључке. Изгледало је лако, док нисам установио да Moodle нема статистику од оснивања сајта (новембар 2008.), већ само за последњих 6 месеци! То ме је бацило на копање по коду Мудла и присећање основних наредби PHP-a. После пуна три дана покушавања, успео сам на волшебан начин да регенеришем читаву статистику. Претходно сам искоментарисао линије у неком-тамо-фајли.php, па онда побрисао неке табеле, па измењао неке записе.. Ма чудо… Углавном, од куће сам активирао регенерацију статистике и након добијеног резултата почео да френетично скакућем по соби. Ма хоће ме овај опен-сорс, додуше после 100+ покушаја 😉

Код куће сам инсталирао windows 7 RC. Пре сам накратко возио неку бета верзију, али ово је сада већ мноого озбиљније. Перформансе туку Висту, шминка је ОК, а програми су махом унапређени. Инсталирао сам и нове драјвере за овај несрећни Сажемов модем… До даљњег не стављам антивирус. Наравно, последња верзија MS-овог чеда доступна је и преко MSDNAA.

Иначе, у продају је летос пуштено ново, пето издање књиге Windows Internals, у коме трочлана екипа, предвођена Windows-гуруом Марком Русиновичем описује унутрашњост Висте и Сервера 2008. Мало ју је теже наћи у pdf формату, али верујем да ће се ускоро појавити 😉