Нисам раније имао прилике да се сусретнем са Apple рачунарима, тачније – нисам радио на њима. Познато је да Мекове прати добар глас у вези изгледа,  неких техничких решења и пријатељског интерфејса, али и рђав, везан за релативно слаб уграђени хардвер (нпр. графичку) и наравно – високу цену. Укратко – скупа фенсерица. Има та прича и другу страну – јачи модели Мекова су чест избор за графичаре и музичаре, а сам Apple је сигурно пионир у различитим аспектима рачунарства и иноватор у областима телефоније, музичких уређаја, хардвера и оперативних система. Jесте ли можда знали да је Стив Џобс напустио фирму коју је основао, да би креирао računar NeXT, са посебним оперативним системом, касније се вративши, уносећи део система у Меков ОС? А на том NextStep-у је „потеран“ први веб-сервер!

Последњи велики корак у развоју Мекова је прелазак на Интелове процесоре, што је омогућило (додуше незванично) инсталацију на класичан Пи-Си. У ствари, разлика између Мека и Пи-сија је сада прилично флуидна, јер се оба врте на истом сету инструкција.

Елем, Microsoft је издао различите софтвере и за Мекинтош: веб-читач, па и Офис. Управо за Офис је везан и мој први озбиљнији сусрет са „белом еминенцијом“. На једном мекбуку је био инсталиран Офис 2008 (за Мек) и проблем је био у отварању Вордових докумената који су креирани у Офису 2007, наравно на Windows-у. Иако је на први поглед изгледало да постоји решење, испоставило се да између Офиса 2007 и Офиса 2008 зјапе поприлични проблеми са компатибилношћу. Један од њих је и да формуле креиране у Офису 2007 не могу да се уређују у Офису 2008. Значи да у том случају нема помоћи, ако је потребно наставити рад на неком docx-у унутар Офиса 2008 🙁 Иначе, списак некомпатибилности се може проверити на википедији и нажалост обухвата и друге компоненте пакета Офис.

Моји први утисци о Меку сигурно нису 100% поуздани, јер сам га користио кратко време. Брзина и графички интерфејс су врло квалитетни, а сигурно је потребно време за навикавање. Недостајао ми је класичан таск-бар (линија алата;)), као и стандардни (Windows) дугмићи за манипулисање прозорима. Посебно ме нервирало што двокликом на насловну линију прозор бива минимизиран (уместо повећан). Мрежа се конфигурише лако – на једном месту су сва подешавања: DNS, прокси, адресе, бежична веза, али и поставке саме картице. Подразумевани веб-читач је Сафари, који постоји и за друге платформе, па ми је познат, али не и омиљен.

Тастатура је енглеска, а није ми познато праве ли „јабучари“ српско/хрватске тастатуре. Подлога за управљање курсором детектује више истовремених притисака, а за десни клик (контекстни мени) треба ставити два прста на подлогу и притиснути тастер. Мек баш не одустаје од Ctrl+click дизајна 🙁

У ценовном рангу овог 13,3″ примерка постоји низ алтернатива, тзв. Win-Tel платформи у виду Sony Vaio или Dell-a… Други свет? Видећемо, можда једног дана Mac OS буде „одвезан“ од Еплове платформе, па корисници добију још већу слободу избора…

Десетог овог месеца навршено је пуне две године рада сајта itlab, што се пре свега своди на рад Система за е-учење, заснованог на платформи Moodle. Од скромног покушаја осавремењавања наставе предмета Катедре за ИТ, читава прича је прерасла у незаобилазну подршку за преко 20 предмета, са различитих катедри. Тренутно постоји преко 1300 регистрованих корисника. Наравно, нису сви активни, али сама цифра ипак пуно говори. Очекујемo верзију Moodle 2.0…

***

Јуче сам сазнао за изузетан часопис посвећен рачунарској сигурности. У питању је он-лајн магазин Insecure, који је доступан за бесплатно снимање на сајту портала net-security: http://www.net-security.org/insecuremag.php Часопис је врло садржајан и квалитетно технички уређен и просто ми је жао што раније нисам знао за њега. Тематика је разноврсна – нпр. у прошлом броју је тема броја била безбедност Windows-а 7.

****

Данас сам у локалној књижари наручио књигу „Оперативни системи“, ИТ гуруа Вилијама Сталингса. Просто је невероватно какав капацитет представљају и он и Таненбаум. Обојица пишу невероватно добре књиге из области умрежавања рачунара, архитектуре рачунара и оперативних система, које су широм света прихваћене као факултетски уџбеници.

Иако на први поглед рачунарска литература у нас делује скупо, треба погледати цене оригиналних издања, која нису ни преведена… Разлика је вишеструка!