Jesenje crtice

Prošle sedmice na Metropolitan univerzitetu u BG-u održana je konferencija eLearning 2011, na kojoj je zapaženo mesto pripalo Tempus projektu DL@Web, čiji je koordinator naš fakultet. Prvi dan bio je u znaku kolega iz Efquel-a, asocijacije koja se bavi e-učenjem u evropskim okvirima, čija su izlaganja po pozivu izazvala veliko interesovanje prisutnih.

Dan bejaše generalno naporan, sesije su se nizale jedna za drugom, uz sporadične kratke pauze.

Uveče, kada sam se ponadao zasluženom odmoru, usledila je poseta Filozofskom fakultetu, na kojem se održavao okrugli sto posvećen kompetencijama nastavnika u on-line okruženju.

Sutradan je i moja malenkost imala priliku da izlaže čak 2 rada. Prvi je naslovljen „GooglePlus as Personal Learning Environment“, a drugi „Do IT and medicine students elearn in same way“. Oba izlaganja su bila dobro prihvaćena, mada sam ih lično shvatio kao napomenu za dalje usavršavanje govornog engleskog.


O detaljima konferencije možete pogledati na http://elearning2011.metropolitan.edu.rs/

***

Otvoren je „deo za zagrevanje“ besplatnog kursa na Stenfordu: Machine learning. Lekcije su obimne, ali vrlo kvalitetne. Kurs je dostupan na http://www.ml-class.org

Očekujem dodatna znanja koja ću moći da primenim u doktoratu, čiju prijavu pripremam ovih dana.

 

****

Danas je zvanično počela nova školska godina, svečanim prijemom brucoša. Koliko pamtim, a to je sigurno 5-6 ovakvih prilika, ovo je bio najkvalitetniji. Obraćanja su bila jasna i sažeta, a brucoši su dobili korisne materijale, uključujući čak i T-majice sa motivima fakulteta.

Eto, srećno vama, ali i nama sa vama 🙂

*****

Juče smo posetili moj zavičaj – Pranjane. Svratili smo sa klinarima i do moje osnovne škole. U pitanju je jedna od najstarijih škola u okolini – OŠ „Ivo Andrić“. Naravno, škola je nedeljom zatvorena, igrali smo se po dvorištu. Stepa i Mićka su sakupljali kestenje.

 

 

Iako je prošlo jako mnogo godina otkako sam poslednji put bio tamo, nisam ništa osetio, neku nostalgiju, ili flashback iz školskih dana. Ništa. Kamijevska indolentnost. Ili naviknutost na gledanje pravo.

Пошто кило науке??

Ех да ми је по динар за сваки пут када сам чуо речи „сци листа“. О том фамозном списку научних часописа, који обелодањује Томсон-Ројтерс, брује и шушкају на сваком ћошку академских институција. Мора да се објављује. И то да буде на листи, никако ван. Јер, листа је битна, скупљају се услови за пројекте, изборе и ресто. Ко има на листи – он је у игри. Ко нема – испада.

 

Нешто попут Шиндлерове листе. SCIndler’s List

 

А ево и кратког howto-a.

 

Први корак је пронаћи часопис који је на листи. Може то да буде неки европски, амерички, али је пожељније да је афрички или антарктички, јер тамо се лакше пролази.

Онда треба видети колико често излази. Што чешће, то боље.

А ако знаш некога из рецензентско/програмско/организационе екипе, велики ПЛУС.

А онда треба видети и колико кошта то задовољство, та виза за будућност научног радника и прегаоца.

А тржиште је чудо. Као кад је био објављен нови закон о безбедности саобраћаја, па сви морали после да купе нову прву помоћ (коју не умеју да употребе исто као ни стару) – цена била 2,5 хиљаде. Ево, данас гледам, испод 2000 динара. Е, па тако и овде. Плаћа се. И то онако домаћински. Хоћеш да и даље примаш плату? Е, па онда, дај плату. Јер, трошкови су то – треба платити организаторе, па рецензенте.. Уф у ствари рецензенти често буду волонтери… Добро, шта онда платити? Па да, штампу.. Али, сада сви прелазе на е-издања… Па добро.. треба платити организаторе.

И онда чекаш неко време и твој master-piece угледа светлост дана. Можда га неко и прочита. Можда не. Али, важно је да је на листи.

 

 disclaimer: Текст нема  за циљ да испровоцира ауторе радова, нарочито квалитетних.

 

SSHHHHHHHHHHH!!!

Пре неки дан форвардује ми наш админ мејл упозорења, право из RCUB-a, како један наш комп брутфорусује само тако. И то на ssh. А пре сам писао баш о програму којим се други штите… – испаде од тог нашег компа 🙂

Отворим лепо активне процесе, кад тамо имам шта да видим – лом покренутих процеса под именом dd_ssh трчи под налогом корисника веб-сервера! Леле,  прави полтергеист у меморији!!

Гуглнем ја мало да видим шта је и сконтам шта се догодило! Пре сам користио PhpMyAdmin и он је остао ту, у директоријуму веб-сервера. А та верзија је нека баш бушна, нападач може да убаци у /tmp фолдер тај неки проклети malware и да га покрене лепо и избомбардује кога хоће.

У питању је један повелики ботнет, чији део је поносно постао и наш сервер…

Укинем лепо Apache, поискључујем процесе, побришем PhpMyAdmin  и оне фајлове из /tmp и … мирна Бачка. Али не и савест..

Ајмо наравоученије…

  1. Инсталирај само оно што ти баааш треба. А кад престане да треба, бриши.
  2. Веб фолдере заштити бар основном аутентификацијом, а није лоше ни преименовати генеричке називе – нпр. PhpMyAdmin у phMA.
  3. Ажурирај – систем, софтвере, све. Ако не можеш да испратиш шта све имаш, иди на 1.

BTW, детаљније о овом малверу погледајте овде.

Мајкрософт на ТФ-у

После вишенедељне кампање и најава, првог децембра је у Великом амфитеатру одржана презентација Мајкрософта.

Наш факултет сарађује са софтверским гигантом већ више година кроз програм MSDNAA преко којег студенти и запослени на факултету остварују право на коришћење великог броја програма.

Теме презентације су биле Imagine Cup 2010 и Windows Phone 7. Телеком (иначе спонзор Imagine Cup-a у Србији) је  такође имао свој наступ са фокусом на студентске пакете услуга.

Као предавач је наступио Зоран Субић, координатор Мајкрософтових академских програма у Србији.

Презентација је била посећена од стране стотинак слушалаца, махом студената. Више студената се на лицу места пријавило за Imagine Cup 2011., чије финале ће се одржати у априлу у Њујорку.

Свашта нешто

Нема ме нигде. Мислим – на блогу. Ако је неко и свраћао понекад, и тај је одустао.

Нема ни везе, писаће се још овде.

Елем, јесте се издешавало којешта. Идем хронолошки.

Кренула нова генерација мастера за е-учење. Рекордан број уписаних је за похвалу, али изискује и завидан труд. Уходавамо се…

***

Несрећним случајем страдао је један од најбољих професора ТФ-а 🙁

Радојко Симеуновић, популарни „Симеун“.

Шта да пишем о Симеуну: ко га је знао, њему не морам ништа да причам, ко није… Само ћу рећи да је био невероватан и као педагог и као човек уопште.  Увек пун лежерног хумора, на испитима строг и правичан. Хвалио ме као студента, касније – док сам био војник у цивилу, у шали ме ословљавао са „пуковниче“, салутирајући.

Еталон за универзитетског професора, а, како то обично бива код такве сорте људи, неекспониран политички.

Ето, услед некаквог убрзања времена, не стигнеш ни да ожалиш човека к’о човек. : \

***

Технички факултет је прославио 35 година постојања. Честитам нам. Прослава је била на нивоу: чак 435 дипломираних студената основних студија још један је индикатор јачине загушења услед слабе пролазности из математике.

Организација је била  врло добра, можда и најбоља у последњих 5-6 година.

***

Купих телефон, коначно. И то – паметан. Пуна qwertz тастатура је превагнула над touch-screen-ом, те сам пазарио Нокију е5.

Ето, видите да и даље пишем. Ваљда ће следећи пут бити ускоро.