Kipar: tajanstveno ostrvo, Miloševići i priključenija

Upravo ovih dana čitamo „Tajanstveno ostrvo“ Žila Verna, moju omiljenu knjigu iz detinjstva. Petorica drugova shvataju da ih je sudba namerila na parče kopna sa svih strana okruženog morem. Ostrvo, dakle. O kojem ne znaju ništa. Tek ih čeka niz pustolovina: treba preživeti, što će zahtrevati i istraživanje ovog misterioznog mesta.

Kipar je ostrvo o kojem sam jedva nešto više znao nego Vernovi junaci o svom novom staništu. Ostrvo u Sredozemnom moru, naseljeno uglavnom Grcima i Turcima, imaju onog šalina, tenisera Markusa Bagdatisa. I meka za pare. Of-šor kompanije i tako te neke meni teško pojmljive tvorevine.

U realnosti, Kipar je u stvari jedno vrlo toplo parče zemlje, sa burnom istorijom koja je „u toku“, a sve zahvaljujući svom položaju: poput kamena koji olakšava prelazak rečice, Kipar je bio upravo nogostup raznim osvajačima koji su se uputili preko Mora – od Aleksandra Makedonskog do Ričarda Lavljeg Srca.

Kako doći na Kipar? Avionom, naravno. Sve druge opcije su prenaporne i nepraktične. Postoje dva glavna aerodroma: na Pafosu i u Larnaci, a sa BG aerodroma direktno lete JAT AirWays i WizzAir. Kipar je topao. U novembru je potpuno normalno videti kupače na obalama brojnih plaža. Turisti dolaze sa svih strana, bilo zbog klasičnih letovanja, bilo zbog tzv. aktivnih odmora. To je ono kad matori Englezi u čarapama i sandalama šipče po brdima i obilaze manastire ili ustaju u 5 ujutru da posmatraju ptice.

Kiprani su ljubazni. Vrlo ljubazni. Solidno znaju engleski i vrlo rado daju savete i čak su spremni telefonirati da bi vam nabavili informaciju.

A ko su u stvari ti Kiprani? Kipar je podeljena zemlja i takva je i primljena u EU. Posle brzopoteznog smenjivanja raznih naroda u antičkom vremenu i srednjem veku, usledilo je trista godina turske vladavine, da bi zatim od 1878. Englezi preuzeli vlast. Taj anglo-uticaj izuzetno je vidljiv i danas, pa je tako moderni Kipar spoj mediteranskog i anglosaksonskog, sve onako posuto bliskoistočnim začinima. Takođe – vozi se levom stranom i navikavanje na tu činjenicu zahteva začuđujuće veliki napor.

Englezi nikada nisu u potpunosti otišli, iako je 1960, posle četvorogodišnjeg rata, Kipar postao nezavisan. Ostale su vojne baze i definitivno je kraljevstvo i dalje prisutno, a Englezi i dalje čine značajan deo populacije posetilaca. Nakon toga dolazi do previranja lokalnog stanovništva, dakle Grka i Turaka, pri čemu su matične zemlje aktivno težile anektiranju.

Današnji status je takav da je Kipar podeljen na grčki i turski deo, nakon što su Turci izvršili invaziju i taj turski deo obuhvata nešto više od trećine teritorije ostrva. Turski deo priznaje samo Turska i u njega se slobodno može ući kroz prelaze u samoj Nikoziji na primer. Osnovna valuta je turska lira, mada se primaju i evri. Naša četvoročlana ekipa posetila je i ovaj deo glavnog grada. Svakako treba popiti kafu u Bučuk-Hanu i pazariti ratluk na meru.

DSC01741

Sama Nikozija (ili Lefkozija, kako je mnogi Grci zovu) nalazi se u unutrašnjosti ostrva i obiluje kulturno-istorijskim monumentima. Jedne večeri naš ljubazni domaćin prof. Kristos poveo nas je u mini-turu po starom gradu i tom prilikom imalo se šta čuti: od priče o drevnom akvaduktu do Makarijusove ere i oslobođenja od Britanaca.

Kipar je dobro povezan mrežom autoputeva i, budući da ni samo ostrvo nije naročito veliko, jednostavno je stići u bilo koji deo. Nema puno pešaka, niti biciklista, ali zato od vozila vrvi. Naravno, izuzev par ulica u centru, koje su strogo pešačka zona.

DSC01748

 

 

 

 

 

 

 

 

Dobro, prošetali smo, upoznali se sa istorijom… Vreme je da se nešto popije i pojede, zar ne? Šta se nudi na Kipru? Kuhinja je miks grčke i te neke mediteransko-bliskoistočne. A centralno mesto zauzima legendarni pir, zvani „Sipriot meze“. To u stvari nije meze. Ne u nama bliskoj terminologiji. Naši ljubazni domaćini odveli su nas u krcatu tavernu, u kojoj nema jelovnika, nego po difoltu sleduje „Sipriot meze“, kralj među obrocima, beskonačni niz jela koja se konstantno donose i pred kojim oni naši „vozići“ (ražnjić, pljeskavica, vešalica) izgledaju kao slučajna pošalica.

DSC01767

 

 

 

 

 

 

Jer osoblje donosi. Salate, mazalice neke, sosove, jedno meso, drugo meso, prženi sir, opet salate, pržene tikvice, roštilj, džigerica, puževi… Ko ne pazi i ne taktizira poput onoga kad se na slavi čuvaš za pečenje, opako će se prejesti. Nisam pazio.

Pije se vino. Ali pije se i Živanija, rakija nalik našoj lozi. Prave je i u kombinaciji sa začinima, a i u vidu vruće rakije. Snažna je Živanija, čuvajte se. Imaju i pivo – KEO je najpoznatija marka i nije loćikavo ič.

Kipar – zemlja koju vredi posetiti: ljubazni ljudi, bogata istorija, odlična klopa, lepe plaže. Šta više treba putniku namerniku

Farenhajt 100

Kad sam već rešio da pomenem Farenhajte – znate da Anglosaksonci pate od tih nekih svojih jedinica – ne znam laktova, stopa, unci, funti itd, pa imaju i Farenhajte i još ih itekako koriste. E, pa kad su određivali koliko je to Farenhajt, stavili su (u skladu sa svojim inače „telesnim“ sistemom) da 100 Farenhajta bude temperatura ljudskog organizma. Mislim, šta reći. E, a taj lik što su ga merili imao je temperaturu (tačnije povišenu temperaturu – groznica ga uhvatila), koju su oni stavili za 100 Farenhajta. Dakle, zdrav humanoid ima manje od 100 Farenhajta, a pogrešno zasnovana skala u upotrebi je još otkad.Tako bar čitah u Zabavniku LOL
Nego, šta raditi na sto farenhajta, odnosno preko 37 stepeni? Kupati se? Ili u vampirskom maniru ostati u zamračenoj hladnoj prostoriji? Ili se kupati u zamračenoj hladnoj prostoriji? 😀 Prošle godine bile one kiše, pa odnele sve oko Morave, te je bazen bio jedino mesto za skvasiti tijelo. Ove imamo i gradsku plažu. Mislim, nije loša ta plaža – nije Akapulko, ali znači. Najbolje otići malo ranije, jer već iza 12 počinje da liči na tetris, ono pred „Game Over“. Plivanje se brzo ući, tko je blesav da sjedi kući. LOL
Prirodno, leto je zgodan izgovor za ispijanje enormnih količina piva. Zlehudi trend se nastavlja, nažalost, a to je da na sve više mesta uopšte nema točenog piva, a ako ga ima, to je malo pivo, od bednih 0,33. Uložim tako katkad oštar demarš gazdi (koji konobarica uredno forvarduje kroz drugo uvo u zaborav) i naručim još jedno to malo. Ne vredi, ako ne možeš da ih pobediš…
A sladoledi. Znate ono kako mama (uvjek zna najbolje) kaže kategorički NE ledenim sladoledima? Te grlo će te boleti, te nije hranljiv i tako. I onda jedeš sneška celo leto. A otkriće ovog leta je upravo ledenjak: kalipso crveni grejp sa komadićima limete. MAST-TRAJ!
1397224753calipso

Objašnjava! Frikome, čitaš li ovo kako te reklamiram, a? Mama, batali sneška i probaj ovo. Nema na čemu!

***

Sad pre neki dan neka žena valjda se vraćala po kakvu zaboravljenu stvar i odjednom priča mi nešto. U fazonu „hehe, zaboravila“, kao da se pravda otkud ide tamo, pa ovamo. A to se i inače dešava: kreneš negde, setiš se da treba da se vratiš po nešto i onda nepoznatom prolazniku objašnjavaš kao da nisi lud, nego samo malo senilan: „Heheh, zaboravio da uplatim telefon, hehe“. Ko da nekog briga za to, ali eto postoji taj neki poriv opravdanja.

cheryl-cole

Kad ti nepoznati prolaznik ispriča da će morati da se vrati do pijace da dokupi plavi patlidžan

 

 

 

 

 

 

 

I inače, i kad pitaš nešto, čudne informacije daju ljudi, onako stihijski. Pre neki dan tražim po okolini Čačka automehaničara i pitam neke senior-sitizene a la Žika & Milan gde li je taj izvesni „Bratislav“.

– Bratislav? Hm… (zgledaju se njih dvojica, konsultuju pogledima i kopaju po ROM memoriji) Ima dole jedan… Ljubiša.

Pa, nije Ljubiša, čiko, jedino ako mu je umetničko ime.

Eto, tako se živi i radi na okruglo sto Farenhajta.

FUN FACT: Je li znate da ona voda koja kaplje iz klime, pošto je faktički kao destilovana, može da se koristi za peglu, hladnjak i slično? Eto, iskoristite je, mislim ako je uopšte usmeravate u neku posudu, a ne tradicionalno na komšijsku terasu.

There will be SPOILERS!

Pažnja, biće spojlera stvarno. U stvari, reč je o najneverovatnijem spojleru u književnosti. Uzmem da čitam knjigu (neću reći koju, da sad ne uprskam i sam stvar), pročitam preko pola i bezveze okrenem korice da vidim piše li neki sažetak, beleška o piscu, nešto. I imam šta da vidim:

spoiler

Pa brate, zašto?

facepalm30

Znači, u maniru dvanaestogodišnjih članova biblioteke koji roze flomasterom na strani šest napišu „Džek je ubica“ i malo dalje „Milena VI1 + Vlajko VII2„, ovaj lik, neki urednik, šta li je, ispojluje lepo knjigu ko ništa. Zašto, dečko?

A ok je knjiga, videlo se da je protagonista prolupao i da podizanje ruke na sebe nije neki veliki stres za njega i sve, ali opet… NADAO SAM SE DA ĆE SE SKRASITI, OŽENITI I IZRODITI PETERO DJECE, TUZHAN SAM, ROSO, ZASHTO UPROPASTI ČOVJEKA, A BILA SI MU SVE, ŽENA, MAJKA, KRALJICA??!

Rob

Quote

-Šta bre to opet pijuče, lepte ovako rano?
– Ma spavaj bre.
– Ma nešto se čuje pi pip pip? Eno sija, telefon bre, prazan.
– Stavi ga na punjenje i šuder.
– Čekaj… Ovde je tvoj telefon. Ovde je laptop. Ovde mi je drugi fon. Pu %&$%&# ti! Nemam gde.
– Iskači laptop, pa ujutru vrati.
– Ali treba mi ujutru. Moreeee.. Ima da kupim produžni sa 12 rupa, bog da me vidi.

I stvarno, vidi šta se radi: Edison dobija AC/DC rat protiv Tesle i naizmenične struje posle cirka 100 godina! Zbilja: sve je na jednosmernu struju. I još na baterije! Tableti, računari, telefoni, fotoaparati. I sve to ište punjenje svako malo. Kad razmislim bolje, ja samo prividno posedujem HTC i Toshibu. U stvari oni imaju mene. Cijuču, traže pažnju, ko bebe, ko onaj tamagoči, digitalni ljubimac kojeg moraš da napojiš i istimariš na vreme. Inače rikne krotko.

Narani me, napoj … i napuni bateriju

Naravno, postoje teorije da nam to sve rade stari dobri amerikanci, isti oni koji su ućutkali lika koji je napravio mašinu za veš bez praška, da bi održali Tajd i Arijel. Dakle, forsiraju slabe baterije, da bi se non-stop punile i da bismo se baktali sa tim, a ne branili državne interese, išli na posao i opušteno pili srednju kafu.

Šta ako bih ti reko da je moguće napraviti stoput jače baterije ko ništa?

A stvarno, postaje čovek onako opsesivno-paranoidan, prati indikator, preračunava, strepi i tiho pati kada se ikonica zacrveni. Koliko još ima fore? Da li je 11% dovoljno da preguram do popodne? Samo da ne postanem nedostupan! „Ko nije dostupan, nije živ.“ (Plinije stariji, 5 v. p.n.e.)

Dođu ti drugari u kuću, tutnu ti u ruke kafu i ratluk i – telefon. Mva-mva: „Ljubimte molimte samoovomiuključidasepunizvaćeme!!!“ Ko te bre zove, daj evo ti moj mobilni, evo ti fiksni, ‘oćeš policiju da zovemo, kako bi ono sad… 192??

„Ma, jok, nego zvaće me možda sestra da mi javi kako joj ispala frizura, izvlačila pramenove jutros kod Roske“

:\