Архиве категорија: Life

Авалско торњање

Објављено од стране

Гледам малопре – Ана Ивановић („најлепша тенисерка“) и Ноле Ђоковић ( ATP No2) остављају отиске шака у бетону Авалског торња. А последње три-четири године, не знам ни сам колико, сваки проклети јутарњи програм долази онај седи чикица и прича о радовима и донацијама, па друг Мрки са екипом, сви у шлемовима, па се деле неки шатро-позлаћени торњићи, апелује се за новчану помоћ…“Обновимо торањ“ па „обновимо торањ“.

Па се скупља музичка „елита“  – певају некакве химне „нек’ народ српски навали, …на-на-на, ла-ла-ла на Авали… помаже шаком и капом“, ма једном речју УЖАС!

Разумем ја да је тај торањ као неки симбол Београда, али је л’ има неки приоритет овде? Ако неће да га санирају они што су га срушили, сад ћемо ми да издвајамо за шта? За антену? Милијарду и 100 милиона динара – па то је преко 10 милиона евра!!

Па и мени се свиђао овчарски торањ, па шта сад? Ставили људи лепо обичан репетитор и то ради. Не, него ће да зидају Скадар на Бојани уместо вртића.. Или уместо да закрпе школе. Или уместо да купе ултразвучни апарат, да не гомилају километре људи у болници.

А овамо – пукла Газела!? Најпрометнији мост у земљи само што није крахирао далеко-било к’о они мостови у Калифорнији кад су они земљотреси и чуда.

Популизам и бесловесни спин стварности. Испирање мозга и подсмех интелигенцији.

Али важно је да је торањ ту. Ма има да сазидамо и лепши и старији торањ, ако треба! И то три месеца пре рока, не звао се ја друг-Мрки.

Објављено под Life

Зимантроп

Објављено од стране

Мало се мучих да дам наслов овом чланку. Прво сам се сетио Топићеве „Зашто не волим снег“, па после и Лукасове (!!) „Све је око мене бело“, па сам онда брррр размрдао мисли и оставио генерички наслов.

Мислим, лепо је то – воле деца снег, снежне чаролије, санке и шта-ја-знам, али, брате, много непрактична ова зима!

Ево – да почнемо од облачења. Приказују неког лика-путара на тевеу, прича им и показује колико слојева одеће носи – листа ли листа. Срећом, није демонстрирао до краја :mrgreen:

Али стварно. Милица у вртић носи читав скафандер преко нормалног одела. А у том ски-оделу се и креће к’о космонаут у слабој гравитацији. „Houston, we got a problem…“ И док се то све распертла и скине, па рукавице, па шал, па капа…

А ко измисли дечје рукавице са 5 прстију, да ми је знати!! Нема шансе да сви прсти буду распоређени из прве. Ни из друге. Рукавице са 2 прста су закон. Степа има са једним, па изгледа к’o ликови са Cartoon Network-a…. Сећам се да нам је учитељица причала како су партизани имали са три – посебно за кажипрст, због обарача..

Па онда грејање… Са свих страна провлачи хладан цуг, струја се троши немилице, рачуне треба да пишу са оним 10 на нешто.

Па онда сув ваздух – било централно или TA, ваздух се осуши очас посла, па после не може нормално човек да дише..

Па онда кретање. Не разликује се пут од тротоара, све је пуно снега, гледаш да избегнеш кола са летњим гумама, сви нешто проклизавају. А ако би да возиш, мораш да чистиш ауто пола сата, док очистиш напред, напада позади, па опет. Док проради грејање, већ си стигао на одредиште, па мораш напоље…

Ето таква је зима из угла мизантропа.. пардон – зимантропа 🙂

Степа није могао да чека да се стекну услови за гегање напољу, па је проходао у кући. Машала (ехо: машала, машала…)….

„Мали, враћај се овамо, затварај та врата, вуче неки ‘л-л-л-ладан цуг!“

Објављено под Life

MMX!

Објављено од стране

ОК – стигла је Нова година, Земља је обишла још један круг око Сунца, а Земљани уредно прославили долазак новог контигента од 365 дана. У ствари, зависи од културе – Кинезима ће Нова година почети крајем јануара, исламска година је 15-так дана краћа од класичне и почетак пада увек у различит дан итд.

Но добро, да се пресаберемо: да ли вас је престала зубобоља? Осећате ли се као боља особа? Можда вам се IQ рапидно повећао? Не??! Но добро, сигурно вам се новчаник напунио одмах у 00:01! НЕ, ни то?!

У ствари, нисам ни очекивао. 🙂 За све то ћемо морати да се САМИ потрудимо!

Сами?!? Откуд сад то?

Један од кључева успеха је добра организација. (Ок, то смо знали.) И планирање. (ОК, и то смо знали.) Е, а све то подразумева РОКОВЕ. Да, рокове! Рокове које ћете поштовати због СЕБЕ самих. Напишите списак својих планова, покушајте да будете објективни, али не и прескромни. И – одредите рокове када ћете „пресећи“ и видети докле сте стигли. На тај начин ћете сами себе мотивисати, а резултати ће вас силно обрадовати. Покушајте, није тешко!

Е, а како се сад па Нова година уклапа у то све? Па, олакшава вам рачун. Много је лакше рећи – почињем да радим на циљу XY 01.01. него рецимо 23.07, зар не? 🙂

Мој циљ? Има их више, али онај професионални је свакако везан за докторат, који коначно треба да конципирам. Тема ће бити везана за персонализацију е-учења. Детаљније другом приликом.

Џангл је масиван

Објављено од стране

Јуче Алти организовао пријем новогодишњих пакетића. У 7 увече – мало необичан термин. Локација – Модо Џунгла. Јес – Џунгла 😉 У питању је велика играоница, направљена у склопу продавнице беле технике Модо, на старом путу за Краљево. Ентеријер џунгласт – лавиринти, пењалице, играчке у облику дивљих животиња и сл. Поред, на спрату кафић – и родитељи имају душу 🙂

Стигли лепо, све супер, деца и родитељи пристижу, а онда схватимо да смо заборавили ранац код куће. 🙁 А то је озбиљан пех – кренути даље од 100м без флашице, пелена и патофни, значи бити препуштен на милост и немилост случају. Ништа, вратим се ја и док сам поново био у „Ђунгли“, представа се завршила 🙁 Нема везе, стигао сам на пријем пакета, а после се изиграли клинци само тако, неће да иду кући.

После, једва сам дочекао… кхм.. Мића је једва дочекала да отвори пакет. Осим стандардних слаткиша, добила и играчку. А код Степе нема играчка 🙁 Да л’ су заборавили да убаце, или нису имали нешто за његов узраст, не знам… Није се жалио, сажвакао је одмах пола смокија онако, преко омота 🙂

Сад је мода да се и фирме и сви рекламирају на Фејсу, па ево и Џунгле: http://www.facebook.com/mododzungla

Снежанија

Објављено од стране

Јуче се Степа први пут санкао. Добро, није било баш право санкање, било је по равном. Мића и Степа на санкама, а ја вучем к’о Рудолф 🙂 Њих двоје срећни, Степа се затурио, само што не задрема.

Не знам баш зашто деца толико воле снег. Добро Деда Мраз, он доноси нешто конкретно, 🙂 али снег, осим санкања…? Ваљда им онако бео, чист, светао, па их асоцира на лепо.

А кад већ поменух г-дина Мраза… Већ и врапци знају да је гојазни звездаш, познат и као Santa Claus, у ствари плод мудрог Кока-Колиног маркетинга. Та би чињеница, као, требало да зада завршни ударац миту о награђивању добрих дела и уопште да деморалише оне који су до последњег секунда детињства веровали у новогодишњи морал. Ипак, остајем у групи „одраслих“, који верују у тај неки новогодишњи – Божићни нема-везе-како-га-назвали позитивни дух, који даје наду да се све  може ресетовати и почети од нуле. Са Добрим, наравно.