I tako. Bili mi u Grčkoj. I plivali. I jeli giros. I jeli giros. I jeli giros. I bilo super. I posle se vratili kući. I okrečili stan.

(K’o da je tok misli iz Buka i bes, je l’ da?? 🙂

Ne sekirajte se, nije došlo do pregrevanja neurosinapsi, nego nikako da se nakanim da napišem blog, pa sam nekako probio infantilnim uvodom.)

Elem, bili mi u Nea Vrasni. O tom mestu saznajte više preko Vikipedije i u agencijama. To one zvanične stvari. Ovo drugo ću vam ispričam ja.

Nea Vrasna je „mesto za decu“. To znači da ne treba da očekujete diskoteke, osobe od 18-30 godina, niti Natašu i Daču. Zato ima mnoštvo trambolina, penjalica, vozića, svetlećih igračaka i osoba od 0-6 godina. Znači, za decu.

More je ok, toplo, uglavnom čisto i mahom slano.

Mesto je malo, povezano sa većim (Asprovaltom). Slede odokativne empirijske informacije.

Broj stanovnika zimi: 3000. Broj stanovnika leti: 10 000. Zvanični jezik: zimi grčki, a leti srpski.

„Tamo ti je super, sve Srbi“

„Kuku, a mi hteli da se odmorimo od istih.“

Cene.. E, one nisu nimalo lepe. 2-3 puta više nego ovde. Preporučujem giros u kafani Mpoem. Dobija se za 2 eura, a u cenu ulaze malo pivo i pakovanje neprijatnih pogleda osoblja.

Jer, Grci vam uopšte nisu ljubazni. Ili smo mi imali neki peh.

Ali, kako reče master-Oogway iz Kung-Fu Pande, slučajnosti ne postoje…

Ne, ozbiljno vam kažem.. Nisu ljubazni. Ne očekujem sad da mi Zorba svira na uvce ili tako nešto, ali nema ni onog elementarnog. Mršte se, nude ti to free pivo tek kada ga eksplicitno zatražiš, prodavci pričaju telefonom i pola sata nakon što si im ušao u prodavnicu i tako dalje.

Ali i mi bejasmo tvrda srca – kada smo se već jednom dočepali mora, nema popuštanja. „Two free beers! Yes, I’ll drink ’em both!!!“

Mićka naučila da pliva! Nismo je forsirali, bilo je spontano skroz. Imam i video, ali me mrzi da ga sređujem i šaljem na yt, pa mi verujte na reč.

Stepa dobio temperaturu, pa se nije kupao par dana. Išli mi na smenu sa Mićkom. Sreća te sam poneo crtaće. Ne, ne zbog njih toliko. Nego zbog sebe. Up, Bolt, Wall-E.. Pixar Rulez!

Elem, ostanem jedan dan ja sa Stepom. Kad, vraćaju se devojke.

„Hej, znaš kako je danas more bilo? Skroz čisto i bez talasića.“

„?“

„I Mićka proplivala!!!“

„#$%&%&&%##$ Kako ja propustih! Ali super… Mada $%&#$%%!“

Drugi dan, opet njih dve na plažu, ja sa Stepom.

„Hej, videli smo delfine!!! Tu plivali malo ispred nas!!“

„PA #$%“#$#$# otkud opet da omašim!!! $%&#$#$

„Nema veze, biće ih ponovo, možda sutra“

Nije ih bilo. Prokleti Fliperi!! A možda me namerno izbegavaju. Eto dokaza da su inteligentni!

***

„Hej, znaš šta je još bilo onaj  kad ste ostali u sobi…?“ – priseća se malopre gospođa.

„E, nemoj više ništa da mi pričaš, neću bre da znam. Još da mi kažeš da su delili besplatne krofne ili da je dolazila Severina na sunčanje, pa da se roknem.“

I tako, bilo lepo uglavnom. Zadovoljni mi, zadovoljni klinari. Pocrneli. Neki im kažu da su crnčići, drugi da su cigančići. Mićka ima i afro-frizuru.

Slike pogledajte (ako ste baš dokoni, a jeste, čim ste čitali dovde) – ovde.

***

Za kraj, nešto sasvim drugačije…

Madcon – Beggin.. Zarazna pesma da-blog-sačuva!

Волите ли видео-игре? А који жанр?

Ја обожавам point&click авантуре! Углавном нису временски лимитиране (немају пуно аркадних елемената), а пружају одличан тренинг за мозак.

Управо сам завршио други део Secret Files 2 (Puritas Cordis). Зимус сам одиграо први. Имам и сертификат 🙂

(Не знам шта му овде рачуна у овај Game Help, вероватно прегледање дневника.)

До ова два дела сам дошао тражећи нешто налик већ легендарној Сајбирији!Реч је о изванредној авантури аутора Беноа Сокала, са импресивном графиком и изврсном причом. Дотични је креирао још неколико наводно одличних примерака овог жанра у сарадњи са различитим фирмама.  Постоје два дела, а трећи одлажу већ више пута, наводно ће изаћи 2012.

Ко воли имагинарне светове, препоручујем Myst. Изузетно захтевна авантура у првом лицу. Има 5 делова, а једва сам прешао трећи. У ствари, нисам сам, него ми помаже лепша/боља половина – кад затрокирам 😉

Конвергентно размишљање је велика инхибиција за игру и управо се на примерима овог жанра види колико је систем нашег формалног образовања склон укалупљивању. И не само формалног. Често деци говоримо немој ово и оно или „то не служи за то“, а у ствари на тај начин махом спутавамо њихову машту и уништавамо заметке неких значајних идеја. Треба имати стрпљења.    То је наравно лако рећи.. 🙂

Врућинчина. Али шта друго да очекујеш усред јула. Ипак кукам и висим на сајту рхмз-a у нади да ћу угледати црвену линију како се спушта.

Чачак је врео. Срећом, на располагању су базени и реке. Често смо на Морави. Опремљени и до зуба наоружани кантицама, мишићима и гумама за пливање. Тј. плутање.

Хрпа људи, сложени као тетрис, забавља се на разноразне мање и више прикладне начине.

Клинари обожавају бућкање. Не би излазили из воде читав дан. Има пловне кожице да им израсту међу прстима, к’о Кевину Костнеру у „Воденом свету“.

***

Као социопатолог-хобиста не могу а да не приметим низ симптоматичних показатеља, па рек’о да поделим запажања са верном публиком (да, драги Гугл и Јаху ботови, мислим на вас :))

Прва ствар су: бермуде за купање. Да, бермуде. Е, зашто бермуде, то се и ја питам. Ем онако мокре ограничавају кретање, ем се споро суше. Али ваљда је класичан купаћи као pasé. Почело је са кратким адидас шортсевима, а како је кренуло, догодине има да се купамо у 3/4, а онда и у 4/4 (фармеркама).

Друга ствар: тетоваже. Некада одлука храбрих, белег опасних момака и успомена из државних институција (КПЗ, војска), сада су тотално casual. Нема ко није тетовиран. А ови што то раде, тату-мајстори, не исцртавају више само оно – женска имена, пауке и петокраке, него комплет физиономије, па епске јунаке и сто чуда.

Трећа ствар: квас. Постао много популарно пиће. Да ли зато што је руски или као што је много здрав, не знам, само видим сви га живи пију. Пре је то било пиће за пензионерски корпус, уз домине, сркутало се између застарелих доскочица и експлицитних стихова. Или кад отац пије пиво, теби да квас, па и ти као наздрављаш, а флаша подсећа на малог БИП-а и ти просто будеш опијен тим малим тријумфом кобајаги уласка у свет старијих, не треба ти удео алкохола ни ништа.

***

А некако затопљен високим температурама, стигао је и годишњи одмор! То је за мене време када не морам да идем на факултет, али и даље идем, јер тамо имам климу, а и Морава је близу. А и треба радови да се пишу. Али о томе сам већ блоговао 😉