Пошто кило науке??

Ех да ми је по динар за сваки пут када сам чуо речи „сци листа“. О том фамозном списку научних часописа, који обелодањује Томсон-Ројтерс, брује и шушкају на сваком ћошку академских институција. Мора да се објављује. И то да буде на листи, никако ван. Јер, листа је битна, скупљају се услови за пројекте, изборе и ресто. Ко има на листи – он је у игри. Ко нема – испада.

 

Нешто попут Шиндлерове листе. SCIndler’s List

 

А ево и кратког howto-a.

 

Први корак је пронаћи часопис који је на листи. Може то да буде неки европски, амерички, али је пожељније да је афрички или антарктички, јер тамо се лакше пролази.

Онда треба видети колико често излази. Што чешће, то боље.

А ако знаш некога из рецензентско/програмско/организационе екипе, велики ПЛУС.

А онда треба видети и колико кошта то задовољство, та виза за будућност научног радника и прегаоца.

А тржиште је чудо. Као кад је био објављен нови закон о безбедности саобраћаја, па сви морали после да купе нову прву помоћ (коју не умеју да употребе исто као ни стару) – цена била 2,5 хиљаде. Ево, данас гледам, испод 2000 динара. Е, па тако и овде. Плаћа се. И то онако домаћински. Хоћеш да и даље примаш плату? Е, па онда, дај плату. Јер, трошкови су то – треба платити организаторе, па рецензенте.. Уф у ствари рецензенти често буду волонтери… Добро, шта онда платити? Па да, штампу.. Али, сада сви прелазе на е-издања… Па добро.. треба платити организаторе.

И онда чекаш неко време и твој master-piece угледа светлост дана. Можда га неко и прочита. Можда не. Али, важно је да је на листи.

 

 disclaimer: Текст нема  за циљ да испровоцира ауторе радова, нарочито квалитетних.

 

Целоживотно (м)учење

Целоживотно образовање. Како лепо то звучи. ‘Ајмо једном сви заједно: „цело-жи-вот-но обра-зо-ва-ње“. Лепо. А шта је то? Е па, то је кад целог живота учиш, уз негарантоване резултате. Како каже Богољуб у „Мајсторској радионици“: „Е, мој Живота, оматорио си, а не знаш шта је живот“.

Али, ретко је шта сигурно у RPG-у званом преживљавање. Кажу да живимо у друштву знања, мада ми се каткад чини да мочвара звана Интернет својим шареним садржајима, потпомогнута „лаком риалити забавом“ са малих екрана више вуче несигурне карактере ка друштву НЕзнања.

Кад смо већ код тога, и синтагме губе значење. „Мали екран“ више није мали, него је све чешће реч о плазметинама од метра дијагонале.

1000 зашто, 1000 „ћути“

Елем1, у том галиматијасу информација и сталног пецкања да се учи даље, треба наћи времена да нечему научиш и своје потомке.

А меморија им је поприлично слободна, неалоцирана…

Елем2, ових дана нон-стоп пуштамо легендарну Ламбаду (By Kaoma). И дете ме пита откуд су сви у бенду црнци. И како причају португалски у Бразилу.  И наравно, ја не умем да упростим себи живот и смислим неки глуп изговор, него кренем: Гугл, па планета Земља, па континенти, па видиш Аустралију, ту су ти кенгури, то је највеће острво. Како не знаш шта је острво?? Острво ти је кад је све уоколо вода. Јесте то је плаво све вода. Да, дубока је. Не, то није птичица, то ти је Индонезија.

Е, сад видиш овде ти је Кина, ово црвено, одатле су ти Кинези. А ово смо ми, ова тачкица овде лево. Е, видиш, Кинези су ти прешли скрооооз из Кине до наше тачкице. И отворили продавницу овде.

Е, а ово ти је Јужна Америка, а ово овде зелено је Бразил. Е, ту су дошли Португалци, видиш из овде мрвице овде, то је Португалија. И онда су рекли да у Бразилу нема више да се прича бразилски, него само португалски, јер су Португалци опасни и имају бродове и пушке и морају да се слушају. А Португалци су имали много низак притисак, па су морали да пију кафу нон-стоп, а кафа је баш захтевна за гајење – по цео дан будеш на плантажи.  Па су онда, због толике кафе и услед јаког сунца многи ти-Бразилци-Португалци поцрнели и постали црнци и после су њихова деца исто црнчила и тако даље. И отуда толико црнаца у групи Каома, која изводи Ламбаду. Је л’ јасно?? Идемо на спавањац!

**

И док је Мићка тонула у сан, бацих се на своје целоживотно учење. (Коме је претходни део био занимљив, ово вероватно неће. :))

„Ако нешто не умеш да објасниш једноставним речима, ниси то добро савладао“. Рек’о чика Алберт. Е, сад, постоји толико радова и туторијала и књига, а јако мало аутора који умеју да компликоване ствари мало спусте, прилагоде и уведу читаоца у материју на један сликовит и јасан начин. Фон-Нојман је лепо рекао: стварност је толико комплексна, да морамо да апроксимирамо. И заиста је тако, али то не мора бити лоше.

Елем, чачкајући по механизмима виртуелне меморије, наиђох на заиста занимљив блог: http://duartes.org/gustavo/blog/best-of/ Лик је направио  низ туторијала у којима на један веома приступачан начин објашњава различите аспекте програмирања, оперативног система и архитектуре рачунара. И није га мрзело да све зачини веома лепим илустрацијама које је нацртао у Визију. Риспект!

А средства објашњавања умеју да буду и у 3 димензије.  Или чак живе. Погледајте на блогу Драгана Плескоњића, има занимљивих примера.

 

 

 

 

Бус у снијегу, јадан!

Од 22-26. фебруара на Жабљаку је одржана конференција IT 2011.  Уједно, организован је и састанак  екипе пројекта DL@Web.

Из Чачка је пошла вишечлана екипа, a на лицу места су већ биле колеге из Подгорице, Скопја, Београда.

Конференција и састанак одржали су се у Хотелу Планинка, а ту су били смештени и учесници.

Мој рад носи назив „Сигурност система за управљање учењем“, а коаутори су Драган Плескоњић и Данијела Милошевић, иначе руководилац пројекта DL@Web.

***

Е па добро, кад сам лепо изнео формалне податке, ред је да пређем на детаље, не?

Веза за Жабљак је очајна, тј. своди се на једну линију опскурног приватног превозника „Шампион“. Колико се ироније крије у овом супериорном називу нисмо ни могли претпоставити, док нисмо приметили чудан звук машине возила и његово отежано кретање.

Убрзање од 0-20 kmph аутобус је изводио за 10 минута и већ на средини пута било је јасно да ћемо пробити планирани термин доласка. Тачка на сумње стављена је изненадним заустављањем возила на узбрдици мало после Пријепоља. (По некој логици, то место би требало да се зове Поље, зар не?)

Аутобус се рапидно испунио интензивним одором, те је већина путника изашла. Опремљен најмодернијим сетом кинеских кључева, „мајстор“ је заронио у утробу оболелог аутобуса. Путници су напољу уживали у окружењу, додуше помало стрепећи због наиласка ноћи и због чињенице да је са једне стране пута лоцирано муслиманско, а са друге православно гробље.. Јаикс!

Немушти „мајстори“ не дају никакву информацију о томе да ли ће и чиме путешествије бити настављено. Двоумимо се да ли да прихватимо понуду бројних таксиста који су се волшебно почели концентрисати око места заустављања.

Наравно, уследило је гурање, не би ли се аутобус покренуо низбрдо, ка неком безбеднијем месту.

Picture or it didn’t happen!

Ништа нисмо урадили. А возач је сетним гласом констатовао да је ламели отказало срце.

И тако. Тек после сат и по чекања, по нас је дошао други аутобус, који нас је, хрлећи кроз снежне пејзаже, довезао тик испред хотела.

Хотел је био рецидив старе добре Југе и претио је да заврши као она. Но, нисмо били много избирљиви, те остадосмо на конаку.

***

Наредних дана, поред сесија, састанака, свирке уживо, швеЦког стола и неизбивања из кафића у приземљу (где је једино било Интернета), конференцију је полако али сигурно почела да обележава – хладноћа. Хладно је било у собама, добар део дана и рано ујутру, хладно је било у конференцијским салама, хладно је било напољу. Добро, ово последње се и очекивало.

 

Иначе, организација је била одлична. Главни организатор био је Центар информационог система ЦГ, а испред организатора први је био проф. Божо Крстајић са ЕТФ Подгорица.

 

 

Изнад су слике са састанка везаног за пројекат DL@Web. Наравно, ту је и најпознатији „доца“ у е-учењу (и најпознатији е-учитељ међу доцама) Милош Бајчетић.

***

Жабљак је релативно мало место на Дурмитору, у близини Црног језера, на око 1500 метара надморске висине. Ски-центар, али и још популарнији као летња дестинација због живописне природе и чистог ваздуха. Имали смо прилику да посетимо и скијалиште, али је тек понеко заиста скијао. Остали су ишли на сигурно – швеЦки сто у оближњем ресторану, на рачун организатора. Хвала лепо!

 

На слици изнад су (слева надесно): Иван  и Сузана  из Скопја, моја смрзнута маленкост, колеге Милош и Анђелија.

***

Богме, радовасмо се поласку. Беше стварно хладно, те сам свако мало помињао кућу и церовку од 6 киловата. У петак око 11 кренусмо ка станици.

 

Имали смо повратну карту, што значи – исти аутопревозник. Срећом, био је други аутобус, новији.

Јесам ли ја то рекао „срећом“?

Е па, чика-Марфи је изгледа ових дана заглавио са нама, те смо доживели поновни пех са бусом! Иза Пожеге отказао је систем за кочење, те смо се некако зауставили на паркингу поред једне кафане (опет иронично – поред „Мерака“). Вајни мајстори (један је био исти онај од првог пута, очито је лик угурсуз) су палили некакве бакље испод буса, поново не дајући никакав инфо када би аутобус могао да крене.

Нисмо се много премишљали – Чачак је био у близини, те је родбина кренула колима по злосретну чачанску експедицију. Бус је остао са 20-ак забринутих путника. Крајња дестинација – Сомбор, била је SF за овај бус.

Промрзао и сморен, бацих се у загрљај својој топлој церовки, успут се поздравивши са породицом.

**

Наравоученије: увек носи грејалицу на зимске конференције и не вози се Шампионом (Асом, Супер-Трансом и сл.).

 

 

 

 

 

 

SSHHHHHHHHHHH!!!

Пре неки дан форвардује ми наш админ мејл упозорења, право из RCUB-a, како један наш комп брутфорусује само тако. И то на ssh. А пре сам писао баш о програму којим се други штите… – испаде од тог нашег компа 🙂

Отворим лепо активне процесе, кад тамо имам шта да видим – лом покренутих процеса под именом dd_ssh трчи под налогом корисника веб-сервера! Леле,  прави полтергеист у меморији!!

Гуглнем ја мало да видим шта је и сконтам шта се догодило! Пре сам користио PhpMyAdmin и он је остао ту, у директоријуму веб-сервера. А та верзија је нека баш бушна, нападач може да убаци у /tmp фолдер тај неки проклети malware и да га покрене лепо и избомбардује кога хоће.

У питању је један повелики ботнет, чији део је поносно постао и наш сервер…

Укинем лепо Apache, поискључујем процесе, побришем PhpMyAdmin  и оне фајлове из /tmp и … мирна Бачка. Али не и савест..

Ајмо наравоученије…

  1. Инсталирај само оно што ти баааш треба. А кад престане да треба, бриши.
  2. Веб фолдере заштити бар основном аутентификацијом, а није лоше ни преименовати генеричке називе – нпр. PhpMyAdmin у phMA.
  3. Ажурирај – систем, софтвере, све. Ако не можеш да испратиш шта све имаш, иди на 1.

BTW, детаљније о овом малверу погледајте овде.

Мајкрософт на ТФ-у

После вишенедељне кампање и најава, првог децембра је у Великом амфитеатру одржана презентација Мајкрософта.

Наш факултет сарађује са софтверским гигантом већ више година кроз програм MSDNAA преко којег студенти и запослени на факултету остварују право на коришћење великог броја програма.

Теме презентације су биле Imagine Cup 2010 и Windows Phone 7. Телеком (иначе спонзор Imagine Cup-a у Србији) је  такође имао свој наступ са фокусом на студентске пакете услуга.

Као предавач је наступио Зоран Субић, координатор Мајкрософтових академских програма у Србији.

Презентација је била посећена од стране стотинак слушалаца, махом студената. Више студената се на лицу места пријавило за Imagine Cup 2011., чије финале ће се одржати у априлу у Њујорку.