Ех да ми је по динар за сваки пут када сам чуо речи „сци листа“. О том фамозном списку научних часописа, који обелодањује Томсон-Ројтерс, брује и шушкају на сваком ћошку академских институција. Мора да се објављује. И то да буде на листи, никако ван. Јер, листа је битна, скупљају се услови за пројекте, изборе и ресто. Ко има на листи – он је у игри. Ко нема – испада.

Нешто попут Шиндлерове листе. SCIndler’s List

А ево и кратког howto-a.

Први корак је пронаћи часопис који је на листи. Може то да буде неки европски, амерички, али је пожељније да је афрички или антарктички, јер тамо се лакше пролази.

Онда треба видети колико често излази. Што чешће, то боље.

А ако знаш некога из рецензентско/програмско/организационе екипе, велики ПЛУС.

А онда треба видети и колико кошта то задовољство, та виза за будућност научног радника и прегаоца.

А тржиште је чудо. Као кад је био објављен нови закон о безбедности саобраћаја, па сви морали после да купе нову прву помоћ (коју не умеју да употребе исто као ни стару) – цена била 2,5 хиљаде. Ево, данас гледам, испод 2000 динара. Е, па тако и овде. Плаћа се. И то онако домаћински. Хоћеш да и даље примаш плату? Е, па онда, дај плату. Јер, трошкови су то – треба платити организаторе, па рецензенте.. Уф у ствари рецензенти често буду волонтери… Добро, шта онда платити? Па да, штампу.. Али, сада сви прелазе на е-издања… Па добро.. треба платити организаторе.

И онда чекаш неко време и твој master-piece угледа светлост дана. Можда га неко и прочита. Можда не. Али, важно је да је на листи.

 disclaimer: Текст нема  за циљ да испровоцира ауторе радова, нарочито квалитетних.