Office networking annoyances! &%$#*

Вероватно сте имали прилике да се сусретнете са књигама оваквог наслова, или бар сличног. У случају који ћу описати не ради се о проблему са пакетом Office, већ о мрежи у нашој Лабораторији 🙂 Мрежа је – ништа посебно, класична мини-приватна мрежа која излази на Интернет преко једног рачунара. Економичност нам је диктирала да тај један рачунар буде не само Residental gateway, већ носилац многих других функција: веб сервер (са фамозним сајтом за е-учење :)), Samba сервер, proxy, mail, DHCP итд… Првобитно опремљен оперативним системом OpenSuse 10.0, интегрисану картицу је означио са eth0, а касније додату PCI картицу са eth1. Обе картице су биле спојене на један свич, тако да су се физички сви рачунари налазили у једној мрежи, док је сервер глумио gateway.

(Морам овде на нагласим разлику између gateway-a и рутера. Често у комерцијалном колоквијалном говору рутером се називају уређаји који то нису. Обично је реч о ADSL „рутерима“, који у ствари представљају gateway, уз неке од особина рутера, нпр. NAT. Основна особина рутера јесте управо рутирање, а за то је потребно постојање више мрежних интерфејса.)

Back on topic – Интерне адресе су биле подешене на неки приватни опсег адреса и оваква мрежа је радила без већих проблема. Тек, пре неколико месеци се догодило да се један рачунар понашао као да нема прикључак на мрежу – cable disconnected и слично. Проблем је решен ресетом рачунара. У пар наредних сличних случајева рестарт свича је враћао ствари у нормалу.

Озбиљан проблем се појавио за време одмора, када нисам свакодневно био у физичкој близини сервера, а овакве – наизглед ничим изазване – блокаде се одједном дешавале. Нарочит проблем је пад система за е-учење, који је јако значајан студентима, уз опаску да се септембарски испитни рок приближава…

Тек, решио сам да од „гејтвеја“ направим гејтвеј, тако што ћу једну мрежну картицу прикључити на спољну мрежу, а другу на свич. Па онда, уколико свич откаже, Интернет ради… Све би то било лако да није: а) прекратких каблова, б) монитора, UPS-a и гомиле каблова које треба изместити, в) мањка времена 🙂

Мрежа је поново била отказала. Покренуо сам Wireshark на серверу и установио да не може да добије адресу свог гејтвеја преко ARP-a, што је био сигнал да је опет свич заказао. Успут схватим да је новом инсталацијом Линукс (из неких својих разлога јел’) обрнуо ознаке картица, па се сада интегрисана звала еth1, a PCI eth0. Следило је пар тура носања рачунара и развлачења потребних и непотребних каблова по Лабораторији, док коначно нисам пронашао комбинацију која би коначно разрешила повезивање сервера. Наравно, свич ћемо купити чим пре, само док Факултет проради у потпуности…

Кад сам већ ту, поменуо бих да Линукс подржава креирање виртуалног мрежног интерфејса. Значи, ако имате једну мрежну картицу, можете симулирати више картица (до 255!) креирањем виртуелног мрежног интерфејса. Само је потребно при задавању мрежне адресе (ис осталих параметара) уместо eth0 ставити eth0:1.