Ето, мало пошто сам набавио рутер, „задесиле“ су ме још три wireless ситуације. Прва се вуче већ неко време, а реч је о проблему који је изнео један корисник на форуму elitesecurity. Укратко, човек има бежични рутер, ставио је заштите филтрирања по MAC адресама и WEP енкрипцију, али му се у workgroup-у стално појављују непознати рачунари. Предлагана су му разноразна решења, али ништа да упали. И даље се појављују уљези… To be continued…

***

Наставља се опремање учионице 216. Да бисмо омогућили боље повезивање рачунара са смарт-таблом, узели смо један „сервер-уређаја“, који се жично и бежично везује у мрежу, а затим се на таблу рачунар повезује кроз мрежу, индиректно. Добра ствар, с обзиром на то да више није неопходно развлачити USB кабл до рачунара са којег се презентује. Инсталација је прилично лака, уређај се повеже на мрежу и USB-ом на смарт-таблу (а може се повезивати на фактички све уређаје који користе USB, нпр. штампач), на рачунаре који треба да користе таблу инсталира се додатни софтвер за повезивање са сервером уређаја, а уређај се претходно конфигурише – додели му се IP адреса и „учлани“ у бе/жичну мрежу. После се уређај користи регуларно, као да је директно закачен на рачунар.

***

Купио колега-Џек бежични рутер и USB-бежичну картицу, D-Link. Рутер смо повезали на кабловски модем и прешли клик-клик инсталацију, Интернет се појавио само на кратко, а онда је следио низ рестартовања модема и рутера и на крају рачунара. Тек после овог потоњег, мрежа је прорадила, а касније је инсталација оне картице била бозична. Што је лепо кад систем аутоматски инсталира драјвере – милина 🙂

***

Него шта би са оним рачунарима-фантомима?! Ништа – проблем је био у Хамачију, софтверу за симулацију локалне мреже, којим се преко Интернета могу повезати рачунари тако да се понашају као да су у локалној мрежи, што је врло погодно за видео-игре. „Проблем“ је био управо у тим рачунарима, који су се појавили преко Интернета, а не у неким комшијским ‘акерима. Case Closed 😉