Већ неко време се каним да продам свој лап-топ Acer од 15,4″ и набацим неки од популарних нет-букова. Бацио сам око на Lenovo IdeaPad S10. У принципу, сада сви произвођачи стављају малтене идентичну платформу на ове машине – Интелов Атом, гига рама, 160 GB диска, евентуално мали SSD. Конкретан модел Ленова прати традицију IBM-a, што значи коцкаст дизајн и солидна стабилност. У принципу долази са Home верзијом Windows XP, а занимљиво је да Windows 7 Ultimate ради к’о сат! Баш ми је то демонстрирао Милош Бајчетић, када је долазио на WUS-ов семинар пре пар дана.

Перформансе преносивих рачунара престају бити кључан фактор када су просечне потребе у питању, а у први план избија управо – портабилност. Са масом знатно испод 2 килограма, минијатурни лаптопови идеални су за презентације, сурф, али и низ других послова, који не захтевају превише куцања и велики екран. А, баш ко има проблем са малим словима, нек користи magnifier 🙂 Појављују се модели са проширеном тастатуром, „90% нормалне“, са којом ни дуготрајније куцкање више не представља проблем. Батерије су махом троћелиjске, са којима је аутономија солидна, а шестоћелијске дају праву слободу. Идеални за путовања (као мултимедијални плејери), презентације или чак преносиве меморије, нетбукови су збиља постали прави хит. А цена – права ситница, углавном се врти око 300-тинак €.

Чика Алберт је лепо рекао: „Никада не размишљам о будућности. Долази довољно брзо“. Бећ се назиру прототипови преносивих рачунара будућности. Технологије су ту – OLED екрани, штедљиви процесори – „све што је потребно је – саставити“.