Brt, pitaš se sada wtf su Mataruge, zar ne? Zvuči kao deo troosne glodalice ili kao neka industrijska biljka gorkasto-željeznog ukusa, je l’ da? No, Mataruge su polumitsko pleme koje je naseljavalo ove prostore pre nego su ljubazni Sloveni poharali Balkan. A onda su migrirali i migrirali i nestali, tako nešto. Od naselja u kojima su obitavali pri tim svojim migracijama poznata je upravo po njima nazvana – Mataruška banja. E eto, ko se pitao šta znači Mataruška, sada zna.

E pa banja. Dođe i taj trenutak da te smori gužva (ko je uopšte gotivio nekad), vašarište, skakanje uz Fanki Dži i ispijanje koktela na sani biču. A isto tako i notifikacije, alerti, stigla-vam-je-pošta i fejzbuci. I onda okreneš na penzos-mod, dohvatiš kartu mama-Serbije i potražiš oznaku banje. Onu sa vodom ili tim fazon kriptonitom.

Banja u Srbiji ima lom. Mi smo poznati po tome. Svaka dolina po izvor lekovite vode. Svaka za nešto valja. Pazi, kaže Japanci popiju ujutru 0,6l vode naštinu i to je lekovito, i to obična voda, H₂0. A mo’š misliti još ako ima te neke katjone i elektrone, šta se tu sve zbiva. Uglavnom, imamo banja mnogo. U koju ćemo? Da batalimo malo ugađanje uređajima, te napunimo sopstvene baterije. Vrnjačka? Pre-mejnstrim. Banja Trepča? Ne, ne želim biti kotkuće. I ne bih da se guram sa brigadom SUBNOR-ovki oko mesta u kadru kraj Žike Šarenice. Ovo drugo mi sve opet predaleko, Fordić jer razvio sopstvenu svest i ko zna kada će mu otkazati poslušnost.

Dakle, Mataruška banja. Da vidimo: andergraund (čekd), blizu – 40km (čekd), ima bazen (čekd). Da vidimo da nema nešto i za zdravlje, za šta su vode. Hm: reuma, psiho-stvari… Čekd! 😀 Sterilitet? Pupupu, jok! Dakle, suma-sumare idemo.

Postoji i neko skromno sećanje , ovekovečeno u jednoj simpa fotki, a koje povezuje me sa ovim lokalitetom (vidi sliku). Takođe, u ROM-u rezervisanom za rana sećanja stoje i ključne reči: baba, mama, banja, veverica. Toliko.

Ja, kochijash, pre cirka 30 dina.

Banja u SFRJ je bila jedno. Danas je to nešto sasvim drugo. U stvari, objekti su isti, drveće je isto, samo što su vreme i entropija pušteni da u post-SFRJ dobu izedu sve ono poletno, funkcionalno i cvetno što je u banji bilo. Tokom ratova, ovih novijih, banja je pretvorena u izbeglički kamp i veliki broj hotela i vila je dat na raspolaganje rasteranim Srbima. Kriza je zapečatila nekada zaista popularnu spa-destinaciju i danas se samo u tragovima može videti ono što je ovo mesto nekada predstavljalo. Pojedinačnih slučajeva ima: uređena dvorišta, čak i ulice, međutim infrastruktura se generalno odala poroku, da se tako izrazim, neodržavana je i zapuštena. Most na Ibru opkoljen je priobalnim restoranima koji, iako deluju moderno i prostrano, zjape prazni. Nema prodavnice suvenira?!

Podsetilo me na Nišku banju, još jednu lepu, ali zaraslu destinaciju. Evo ovo na slici levo je npr. hotel Žiča, povelika zgradurina, koja danas zvrji potpuno prazna i neupotrebljena.

Jedna od svetlih tačaka je sportski centar Okanik, gde sportisti neretko imaju pripreme, a koji je opremljen i bazenom osrednje veličine. Ako stigneš do 12h, imaš ležaljku/sto i gospodin si. Kasnije sleduje travnata ledina pod suncobranom.

To je taj banjski turizam. Nama je bilo ok, malo bazen, malo po parku, ima se gde sesti/popiti/pojesti, otklon od PC-a i gmail-a, naklon ka knjizi i meditaciji. Ipak, od onog ozbiljnog turizma, koji nadilazi okvire doktorovog prepisa, mrka je kapa u ovoj nekada stasitoj banji.

Dakle, ko mora, daleko bilo, neka ide, šta će. A za ove druge, pogledajte još malo po karti, a ako ćete baš banju, imate alternative.

Odoše Mataruge, a i mi za njima.