Tragom Mataruga!

Brt, pitaš se sada wtf su Mataruge, zar ne? Zvuči kao deo troosne glodalice ili kao neka industrijska biljka gorkasto-željeznog ukusa, je l’ da? No, Mataruge su polumitsko pleme koje je naseljavalo ove prostore pre nego su ljubazni Sloveni poharali Balkan. A onda su migrirali i migrirali i nestali, tako nešto. Od naselja u kojima su obitavali pri tim svojim migracijama poznata je upravo po njima nazvana – Mataruška banja. E eto, ko se pitao šta znači Mataruška, sada zna.

E pa banja. Dođe i taj trenutak da te smori gužva (ko je uopšte gotivio nekad), vašarište, skakanje uz Fanki Dži i ispijanje koktela na sani biču. A isto tako i notifikacije, alerti, stigla-vam-je-pošta i fejzbuci. I onda okreneš na penzos-mod, dohvatiš kartu mama-Serbije i potražiš oznaku banje. Onu sa vodom ili tim fazon kriptonitom.

Banja u Srbiji ima lom. Mi smo poznati po tome. Svaka dolina po izvor lekovite vode. Svaka za nešto valja. Pazi, kaže Japanci popiju ujutru 0,6l vode naštinu i to je lekovito, i to obična voda, H20. A mo’š misliti još ako ima te neke katjone i elektrone, šta se tu sve zbiva. Uglavnom, imamo banja mnogo. U koju ćemo? Da batalimo malo ugađanje uređajima, te napunimo sopstvene baterije. Vrnjačka? Pre-mejnstrim. Banja Trepča? Ne, ne želim biti kotkuće. I ne bih da se guram sa brigadom SUBNOR-ovki oko mesta u kadru kraj Žike Šarenice. Ovo drugo mi sve opet predaleko, Fordić jer razvio sopstvenu svest i ko zna kada će mu otkazati poslušnost.

Dakle, Mataruška banja. Da vidimo: andergraund (čekd), blizu – 40km (čekd), ima bazen (čekd). Da vidimo da nema nešto i za zdravlje, za šta su vode. Hm: reuma, psiho-stvari… Čekd! 😀 Sterilitet? Pupupu, jok! Dakle, suma-sumare idemo.

Postoji i neko skromno sećanje , ovekovečeno u jednoj simpa fotki, a koje povezuje me sa ovim lokalitetom (vidi sliku). Takođe, u ROM-u rezervisanom za rana sećanja stoje i ključne reči: baba, mama, banja, veverica. Toliko.

DSC_0086

Ja, kochijash, pre cirka 30 dina.

 

Banja u SFRJ je bila jedno. Danas je to nešto sasvim drugo. U stvari, objekti su isti, drveće je isto, samo što su vreme i entropija pušteni da u post-SFRJ dobu izedu sve ono poletno, funkcionalno i cvetno što je u banji bilo. Tokom ratova, ovih novijih, banja je pretvorena u izbeglički kamp i veliki broj hotela i vila je dat na raspolaganje rasteranim Srbima. Kriza je zapečatila nekada zaista popularnu spa-destinaciju i danas se samo u tragovima može videti ono što je ovo mesto nekada predstavljalo. Pojedinačnih slučajeva ima: uređena dvorišta, čak i ulice, međutim infrastruktura se generalno odala poroku, da se tako izrazim, neodržavana je i zapuštena. Most na Ibru opkoljen je priobalnim restoranima koji, iako deluju moderno i prostrano, zjape prazni. Nema prodavnice suvenira?!

DSC_0058-2

 

 

 

 

 

 

 

 

Podsetilo me na Nišku banju, još jednu lepu, ali zaraslu destinaciju. Evo ovo na slici levo je npr. hotel Žiča, povelika zgradurina, koja danas zvrji potpuno prazna i neupotrebljena.

DSC_0080

Jedna od svetlih tačaka je sportski centar Okanik, gde sportisti neretko imaju pripreme, a koji je opremljen i bazenom osrednje veličine. Ako stigneš do 12h, imaš ležaljku/sto i gospodin si. Kasnije sleduje travnata ledina pod suncobranom.

DSC_0067

To je taj banjski turizam. Nama je bilo ok, malo bazen, malo po parku, ima se gde sesti/popiti/pojesti, otklon od PC-a i gmail-a, naklon ka knjizi i meditaciji. Ipak, od onog ozbiljnog turizma, koji nadilazi okvire doktorovog prepisa, mrka je kapa u ovoj nekada stasitoj banji.

Dakle, ko mora, daleko bilo, neka ide, šta će. A za ove druge, pogledajte još malo po karti, a ako ćete baš banju, imate alternative.

Odoše Mataruge, a i mi za njima.

Comments

comments

Comments are closed.