Kad sam već rešio da pomenem Farenhajte – znate da Anglosaksonci pate od tih nekih svojih jedinica – ne znam laktova, stopa, unci, funti itd, pa imaju i Farenhajte i još ih itekako koriste. E, pa kad su određivali koliko je to Farenhajt, stavili su (u skladu sa svojim inače „telesnim“ sistemom) da 100 Farenhajta bude temperatura ljudskog organizma. Mislim, šta reći. E, a taj lik što su ga merili imao je temperaturu (tačnije povišenu temperaturu – groznica ga uhvatila), koju su oni stavili za 100 Farenhajta. Dakle, zdrav humanoid ima manje od 100 Farenhajta, a pogrešno zasnovana skala u upotrebi je još otkad.Tako bar čitah u Zabavniku LOL
Nego, šta raditi na sto farenhajta, odnosno preko 37 stepeni? Kupati se? Ili u vampirskom maniru ostati u zamračenoj hladnoj prostoriji? Ili se kupati u zamračenoj hladnoj prostoriji? 😀 Prošle godine bile one kiše, pa odnele sve oko Morave, te je bazen bio jedino mesto za skvasiti tijelo. Ove imamo i gradsku plažu. Mislim, nije loša ta plaža – nije Akapulko, ali znači. Najbolje otići malo ranije, jer već iza 12 počinje da liči na tetris, ono pred „Game Over“. Plivanje se brzo ući, tko je blesav da sjedi kući. LOL
Prirodno, leto je zgodan izgovor za ispijanje enormnih količina piva. Zlehudi trend se nastavlja, nažalost, a to je da na sve više mesta uopšte nema točenog piva, a ako ga ima, to je malo pivo, od bednih 0,33. Uložim tako katkad oštar demarš gazdi (koji konobarica uredno forvarduje kroz drugo uvo u zaborav) i naručim još jedno to malo. Ne vredi, ako ne možeš da ih pobediš…
A sladoledi. Znate ono kako mama (uvjek zna najbolje) kaže kategorički NE ledenim sladoledima? Te grlo će te boleti, te nije hranljiv i tako. I onda jedeš sneška celo leto. A otkriće ovog leta je upravo ledenjak: kalipso crveni grejp sa komadićima limete. MAST-TRAJ!

Objašnjava! Frikome, čitaš li ovo kako te reklamiram, a? Mama, batali sneška i probaj ovo. Nema na čemu!

***

Sad pre neki dan neka žena valjda se vraćala po kakvu zaboravljenu stvar i odjednom priča mi nešto. U fazonu „hehe, zaboravila“, kao da se pravda otkud ide tamo, pa ovamo. A to se i inače dešava: kreneš negde, setiš se da treba da se vratiš po nešto i onda nepoznatom prolazniku objašnjavaš kao da nisi lud, nego samo malo senilan: „Heheh, zaboravio da uplatim telefon, hehe“. Ko da nekog briga za to, ali eto postoji taj neki poriv opravdanja.

Kad ti nepoznati prolaznik ispriča da će morati da se vrati do pijace da dokupi plavi patlidžan

I inače, i kad pitaš nešto, čudne informacije daju ljudi, onako stihijski. Pre neki dan tražim po okolini Čačka automehaničara i pitam neke senior-sitizene a la Žika & Milan gde li je taj izvesni „Bratislav“.

– Bratislav? Hm… (zgledaju se njih dvojica, konsultuju pogledima i kopaju po ROM memoriji) Ima dole jedan… Ljubiša.

Pa, nije Ljubiša, čiko, jedino ako mu je umetničko ime.

Eto, tako se živi i radi na okruglo sto Farenhajta.

FUN FACT: Je li znate da ona voda koja kaplje iz klime, pošto je faktički kao destilovana, može da se koristi za peglu, hladnjak i slično? Eto, iskoristite je, mislim ako je uopšte usmeravate u neku posudu, a ne tradicionalno na komšijsku terasu.