Чујемо на све стране апелују да треба поштовати старије, уступати место у аутобусу, помоћи при преласку улице, бити љубазан и ресто. Нарочито према најстаријима. Што би рекли Амери senior citizens. Сетите се своје баке/деке и будите пристојни!
Е, ал’ нико не помиње колико сениор ситизени умеју да буду безобзирни. Аха, добро сте прочитали. Ваљда се код неких људи акумулирају којекакве фрустрације, па не презају да газе преко осталих, не би ли нешто доказали.
Не причам напамет, ево и илустрација, две изабране.
Ситуација 1
Средином октобра прошле године задеси ме бубрежни напад. Ујутру око 4. Бол скоро неиздржива, како год да се окренеш, пробада к’о тупим бодежом. Издржим до јутра некако, позовем такси – правац медицина рада. Капирам да ће ме упутити код неког специјалисте, да виде шта даље.
У установи мало људи, једва да је свануло. Сестре дошле, лекари се чекају. Довлачим се, онако пресамићен до чекаонице. Питам за доктора – ма дајте било којег – предајем књижицу код једних врата. У ходнику две „баке“ од по цирка 7 деценија. Распричале се, дошле по неке потврде. Ништа хитно.
Пролази време, бол не престаје. Покушавам да мислим на нешто друго и трудим се да не стењем много, као блам је и то. А болиии, разбија.
Долази докторка, улази у ординацију, понадах се да ћу ускоро бити на реду, једина књижица на оној „тацни“ је моја.
Оне две „бакице“ смотрише докторку и почеше нешто да се домунђавају како је сад нешто промењено место где се предају књижице, а оне дошле на време, ију откуд сад то. Донеше своје књижице отуд и ставише испод моје! Мене онако убледелог и згрченог ни не погледаше. Као – оне су ту дошле свакако пре и то. После видех – стварно дошле по неке папире, ништа хитно.
Нисам реаговао. Није ми било до расправе. После укупно око сата чекања, стигао сам на ред. Бол се смањио, добио сам упут и тако.
Ситуација 2
Пре неки дан, одлазим у оближњу апотеку да купим капи за нос Степи. Опет је нешто зарибао, а капи потрошене. У апотеци две особе испред мене. Иза мене улази једна „бака“. Како се ред испред смањује, видим да „бака“, иначе корпулентна сениорка, све више прилази шалтеру, спорадично размењујући по коју реч са апотекаркама. Завршише оно двоје и сад би на ред требало да дођем ја. „Бака“ без речи или било какве напомене само заузе шалтер и убаци своје рецепте.Овога пута сам реаговао.
– Госпођо, ја сам на реду.
– А је л’? Извоооли. – саркастично ће она.
-Дајте ми то и то…. – кажем апотекаркама.
-Ушли смо заједно!! И старија сам, ал’нема везе. Таква је данас ова омладина, неваспитана … бла ..бла – парла озлојеђена „бака“.
– Мислите ако имате 100 година да ће сви да Вам се склањају, је л’?- брецнух се на ову тираду.
– Ја сам иначе овде и радила!!
– Па, требало би да онда знате за ред, зар не?
– Дајте овде – умеша се друга апотекарка, цупкајући попут лоше испрограмираног бота и узе јој рецепте.
– Страшно! Ето, то је кућно васпитање!!! Мој син то никад не би урадио!
– Заиста жалим вашег сина.
– Шта!!! Бедниче! – зајапури се пунолетница.
– Сад ћемо да чујемо и како псујете, кренули сте ка томе. Извол’те.
– Штааа? Ја никад не бих… Страшно. Бла-бла-бла
Узе своје лекове (имам пар идеја шта бих јој лично преписао) и упути се ка вратима.
– Овакви би ти забили нож у леђа! – довикну при изласку.
– Не би, јер су испред у реду.
Узех капи и поздравих присутне.
И ето, кажем вам, свакаквих „сениора“ има. Нисам елаборирао о „баки“ из стана испод, која „свакодневно куне“ и „има да зове полицију“, јер забога деца се играју по стану.
– Сине, знам да си недавно проходао и да не разумеш проширене реченице, али бих те замолио да престанеш да се крећеш, 80-годишња комшиница има извиђачки слух.
Немојте ме криво схватити, поштујем ја седе главе, није у томе проблем. Једноставно превише људи узму себи за право, не може то баш тако. К’о да особа од 20 година не може бити болесна или журити или имати озбиљне проблеме. И где је ту „извини“, „да ли би могао“, „ако би био љубазан“?
*****
Ево за крај један виц, да мало разведрим пост.
У публици на бокс-мечу пуно људи, међу њима и једна бакица. Један боксер пада ко свећа, судија одбројава, а овај се не подиже никако. Тек ће ти бакица: „Шииинко, неће ти тај сигурно устати! Знам га ја из градског превоза!“
🙂
