Архиве категорија: Fun

Sounds like ’90 spirit

Објављено од стране
Одговор

Датум: 31. децембар 1993. Место: „гајба“ Милоша Пушељића. Друштво: нас 7-8, „екипа“ из ОШ. Повод: прослава НГ

Пола друштва гитаристи wannabe, знају понешто да одсвирају, мало више да се похвале. На те-веу иде спот „Smells Like Teen Spirit“, у неком је ретро маниру. Наивно питам који је бенд ово, је л’ постоји и даље.. Гледају ме бело – ‘де то да не знам. И јесте постојао – још око 4 месеца…

Сцена у Сијетлу имала је пуно духа, пуно неког става, некаквог депресивног бунта,  интроспективне нарације утопљене у изврстан музички израз. Тих неколико година засветлело је десетак одличних група. Поред Кобејновог бенда били су ту и Soundgarden, Pearl Jam, Stone Temple Pilots, Alice in Chains.. Остали су (али и преживели) само неки, понеко се прегруписао (у Audioslave нпр.) и то је крај приче. Наравно, остаје снимљено.

Вероватно је мало необично да бирам ову нумеру као узорак једне музичке епохе.  Није чудно што  је unplugged –  за неку жешћу дисторзију и немам више слуха 😉 Али пре свега због свог тог меланхоличног револта, присутног у песми, који иначе прожима читав grunge.

BTW, реч је о снимку са MTV-евог концерта из 1996. Лејн Стејли је био у прилично лошем стању, али су успели да изгурају овај, по мени одличан концерт. За разлику од Нирваниног акустичарског албума, све песме су  ауторско дело бенда.

Џангл је масиван

Објављено од стране
Одговор

Јуче Алти организовао пријем новогодишњих пакетића. У 7 увече – мало необичан термин. Локација – Модо Џунгла. Јес – Џунгла 😉 У питању је велика играоница, направљена у склопу продавнице беле технике Модо, на старом путу за Краљево. Ентеријер џунгласт – лавиринти, пењалице, играчке у облику дивљих животиња и сл. Поред, на спрату кафић – и родитељи имају душу 🙂

Стигли лепо, све супер, деца и родитељи пристижу, а онда схватимо да смо заборавили ранац код куће. 🙁 А то је озбиљан пех – кренути даље од 100м без флашице, пелена и патофни, значи бити препуштен на милост и немилост случају. Ништа, вратим се ја и док сам поново био у „Ђунгли“, представа се завршила 🙁 Нема везе, стигао сам на пријем пакета, а после се изиграли клинци само тако, неће да иду кући.

После, једва сам дочекао… кхм.. Мића је једва дочекала да отвори пакет. Осим стандардних слаткиша, добила и играчку. А код Степе нема играчка 🙁 Да л’ су заборавили да убаце, или нису имали нешто за његов узраст, не знам… Није се жалио, сажвакао је одмах пола смокија онако, преко омота 🙂

Сад је мода да се и фирме и сви рекламирају на Фејсу, па ево и Џунгле: http://www.facebook.com/mododzungla

Снежанија

Објављено од стране
Одговор

Јуче се Степа први пут санкао. Добро, није било баш право санкање, било је по равном. Мића и Степа на санкама, а ја вучем к’о Рудолф 🙂 Њих двоје срећни, Степа се затурио, само што не задрема.

Не знам баш зашто деца толико воле снег. Добро Деда Мраз, он доноси нешто конкретно, 🙂 али снег, осим санкања…? Ваљда им онако бео, чист, светао, па их асоцира на лепо.

А кад већ поменух г-дина Мраза… Већ и врапци знају да је гојазни звездаш, познат и као Santa Claus, у ствари плод мудрог Кока-Колиног маркетинга. Та би чињеница, као, требало да зада завршни ударац миту о награђивању добрих дела и уопште да деморалише оне који су до последњег секунда детињства веровали у новогодишњи морал. Ипак, остајем у групи „одраслих“, који верују у тај неки новогодишњи – Божићни нема-везе-како-га-назвали позитивни дух, који даје наду да се све  може ресетовати и почети од нуле. Са Добрим, наравно.

CloseCry i FarCry

Објављено од стране
1

Игра речи коју треба објашњавати помало губи свој смисао, али ево, ову из наслова ћу ипак морати да појасним 😉 FarCry je; наиме, наслов FPS игре, а овде ћу мало писати о другом делу, издатом под плаштом великог Ubisoft-a. Дослован превод „удаљени плач“ и нема неку поенту. У ствари, први део је поставио стандарде у FPS жанру, дајући по први пут играчу могућност да се неспутано шеће великим отвореним простором, за разлику од дотадашњих махом линеарних мисија у затвореном простору. Други део је фактички потпуно нова игра, а издавач је очигледно хтео да асоцирањем уз први део привуче што више поклоника…

фц

Елем, игра заузима око 3,6 GB, па треба имати мало више стрпљења за download. Инсталација је прилично straightforward, а увод игре прилично досадан. Касније постаје пуно занимљивије. У најкраћем: циљ је елиминисати злог Шакала, лика који продаје оружје двема зараћеним фракцијама неимановане афричке земље. Да би главни лик уопште напредовао кроз игру, извршава разноразне (махом убилачке) мисије за сукобљене стране. Постоје и side-missions, које се извршавају ради откључавања оружја и/или добијања разних бенефита – нпр. помоћи пријатеља (buddies) или опремања тзв. „сигурне куће“ разним потрепштинама.

Оружја која се освајају од непријатеља су врло непоуздана, што је и додатни мотив за тражењем зараде. Једина важећа валута је – дијамант. Осим нових оружја, могуће је купити додатке за исте, те различте „приручнике“, који доносе виши квалитет шуњања, бржу поправку возила и сл.

Возила се своде на аутомобиле разних врста и моторне чамце. У више наврата се појављује и змај (параглајдер – без мотора:)), али је врло неугодан за управљање.

Мислио сам да је иницијална мапа главна и једина, што не би било чудно, с обзиром на величину. Али, не лези враже, отвара се, око половине игре, нова мапа! Нови објекти, нове мисије, наравно – знатно теже. Није уопште једноставно определити се за одговарајуће оружје – пуно тога је у понуди, а можете понети само три (не рачунајући верну мачету;)). Као прави избор испоставила се good-old USAS 12. Препорука – али ваља извршити већи број мисија за трговце оружјем да би исту откључали…

A значење Close Cry је, пак, дословно 🙂 Блиски плач