Лап-топ-нет-бук

Већ неко време се каним да продам свој лап-топ Acer од 15,4″ и набацим неки од популарних нет-букова. Бацио сам око на Lenovo IdeaPad S10. У принципу, сада сви произвођачи стављају малтене идентичну платформу на ове машине – Интелов Атом, гига рама, 160 GB диска, евентуално мали SSD. Конкретан модел Ленова прати традицију IBM-a, што значи коцкаст дизајн и солидна стабилност. У принципу долази са Home верзијом Windows XP, а занимљиво је да Windows 7 Ultimate ради к’о сат! Баш ми је то демонстрирао Милош Бајчетић, када је долазио на WUS-ов семинар пре пар дана.

Перформансе преносивих рачунара престају бити кључан фактор када су просечне потребе у питању, а у први план избија управо – портабилност. Са масом знатно испод 2 килограма, минијатурни лаптопови идеални су за презентације, сурф, али и низ других послова, који не захтевају превише куцања и велики екран. А, баш ко има проблем са малим словима, нек користи magnifier 🙂 Појављују се модели са проширеном тастатуром, „90% нормалне“, са којом ни дуготрајније куцкање више не представља проблем. Батерије су махом троћелиjске, са којима је аутономија солидна, а шестоћелијске дају праву слободу. Идеални за путовања (као мултимедијални плејери), презентације или чак преносиве меморије, нетбукови су збиља постали прави хит. А цена – права ситница, углавном се врти око 300-тинак €.

Чика Алберт је лепо рекао: „Никада не размишљам о будућности. Долази довољно брзо“. Бећ се назиру прототипови преносивих рачунара будућности. Технологије су ту – OLED екрани, штедљиви процесори – „све што је потребно је – саставити“.

Сваког дана, у сваком погледу…

Нисам раније имао прилике да се сусретнем са Apple рачунарима, тачније – нисам радио на њима. Познато је да Мекове прати добар глас у вези изгледа,  неких техничких решења и пријатељског интерфејса, али и рђав, везан за релативно слаб уграђени хардвер (нпр. графичку) и наравно – високу цену. Укратко – скупа фенсерица. Има та прича и другу страну – јачи модели Мекова су чест избор за графичаре и музичаре, а сам Apple је сигурно пионир у различитим аспектима рачунарства и иноватор у областима телефоније, музичких уређаја, хардвера и оперативних система. Jесте ли можда знали да је Стив Џобс напустио фирму коју је основао, да би креирао računar NeXT, са посебним оперативним системом, касније се вративши, уносећи део система у Меков ОС? А на том NextStep-у је „потеран“ први веб-сервер!

Последњи велики корак у развоју Мекова је прелазак на Интелове процесоре, што је омогућило (додуше незванично) инсталацију на класичан Пи-Си. У ствари, разлика између Мека и Пи-сија је сада прилично флуидна, јер се оба врте на истом сету инструкција.

Елем, Microsoft је издао различите софтвере и за Мекинтош: веб-читач, па и Офис. Управо за Офис је везан и мој први озбиљнији сусрет са „белом еминенцијом“. На једном мекбуку је био инсталиран Офис 2008 (за Мек) и проблем је био у отварању Вордових докумената који су креирани у Офису 2007, наравно на Windows-у. Иако је на први поглед изгледало да постоји решење, испоставило се да између Офиса 2007 и Офиса 2008 зјапе поприлични проблеми са компатибилношћу. Један од њих је и да формуле креиране у Офису 2007 не могу да се уређују у Офису 2008. Значи да у том случају нема помоћи, ако је потребно наставити рад на неком docx-у унутар Офиса 2008 🙁 Иначе, списак некомпатибилности се може проверити на википедији и нажалост обухвата и друге компоненте пакета Офис.

Моји први утисци о Меку сигурно нису 100% поуздани, јер сам га користио кратко време. Брзина и графички интерфејс су врло квалитетни, а сигурно је потребно време за навикавање. Недостајао ми је класичан таск-бар (линија алата;)), као и стандардни (Windows) дугмићи за манипулисање прозорима. Посебно ме нервирало што двокликом на насловну линију прозор бива минимизиран (уместо повећан). Мрежа се конфигурише лако – на једном месту су сва подешавања: DNS, прокси, адресе, бежична веза, али и поставке саме картице. Подразумевани веб-читач је Сафари, који постоји и за друге платформе, па ми је познат, али не и омиљен.

Тастатура је енглеска, а није ми познато праве ли „јабучари“ српско/хрватске тастатуре. Подлога за управљање курсором детектује више истовремених притисака, а за десни клик (контекстни мени) треба ставити два прста на подлогу и притиснути тастер. Мек баш не одустаје од Ctrl+click дизајна 🙁

У ценовном рангу овог 13,3″ примерка постоји низ алтернатива, тзв. Win-Tel платформи у виду Sony Vaio или Dell-a… Други свет? Видећемо, можда једног дана Mac OS буде „одвезан“ од Еплове платформе, па корисници добију још већу слободу избора…


Десетог овог месеца навршено је пуне две године рада сајта itlab, што се пре свега своди на рад Система за е-учење, заснованог на платформи Moodle. Од скромног покушаја осавремењавања наставе предмета Катедре за ИТ, читава прича је прерасла у незаобилазну подршку за преко 20 предмета, са различитих катедри. Тренутно постоји преко 1300 регистрованих корисника. Наравно, нису сви активни, али сама цифра ипак пуно говори. Очекујемo верзију Moodle 2.0…

***

Јуче сам сазнао за изузетан часопис посвећен рачунарској сигурности. У питању је он-лајн магазин Insecure, који је доступан за бесплатно снимање на сајту портала net-security: http://www.net-security.org/insecuremag.php Часопис је врло садржајан и квалитетно технички уређен и просто ми је жао што раније нисам знао за њега. Тематика је разноврсна – нпр. у прошлом броју је тема броја била безбедност Windows-а 7.

****

Данас сам у локалној књижари наручио књигу „Оперативни системи“, ИТ гуруа Вилијама Сталингса. Просто је невероватно какав капацитет представљају и он и Таненбаум. Обојица пишу невероватно добре књиге из области умрежавања рачунара, архитектуре рачунара и оперативних система, које су широм света прихваћене као факултетски уџбеници.

Иако на први поглед рачунарска литература у нас делује скупо, треба погледати цене оригиналних издања, која нису ни преведена… Разлика је вишеструка!

IEEE rocks!

Ваљда и врапци на грани знају шта је IEEE – највеће и најстарије  струковно удружење на свету. Скраћеница значи удружење електротехничара и електроничара (у слободнијем преводу) и то је с почетка биo основни радијус деловања, које подразумева организацију конференција, издавање стандарда и часописа итд. из ових области. Касније је удружење прерасло сопствене оквире, ширећи делатност на друге гране, па тако данас постоји нпр. часопис Transactions in Learning Technologies, који разматра проблематику модерних технологија у настави.

У IEEE сам се учланио првенствено због часописа. Чланарина се остварује на годишњем или полугодишњем нивоу (по календарској години) и полугодишња варијанта IEEE чланства  + чланство у Computer Society (које доноси додатне погодности за ову област) + претплата на поменути часопис коштала ме свега око 25 еура! Наравно, сада ми је у оптицају и мејл: marjan@ieee.org 😉

Оно што ме одушевило је ооогроман број електронских курсева који су ми на располагању. Буквално на стотине курсева из области рачунарства, креираних од стране фирме element-k, са комплетним водичима, тестовима и задацима дато је на сајту computer.org-a,  у склопу Computer Society-а. Слика екрана дата је испод и мислим да пуно говори. Значи, у падајућем менију су само категорије курсева, а у свакој категорији постоји више десетина конкретних курсева!

ieee-courses

Оваква ризница се мора искористити, само је важно одабрати најкорисније ствари у хиљадама понуђених јединица! Импресивно, нема шта!

***

Е, да – ажурирао сам верзију WordPress-а на последњe издање, које обилује AJAX-ом, па је пуно угоднија за рад, a и доступне су разноврсне квалитетне визуелне теме 😉

IT spell

Чудне се ствари дешавају у „нашој малој“ Лабораторији… Све ради, а онда, после неког времена све откаже 🙁 Током одмора нам је прегорело напајање на серверу, па је потрајало добрих 7-8 дана док се није извршила замена. Мало потом је сајт почео да опасно успорава. Чак ми је пало на памет да неко покушава да нам DOS-ује сервер. На крају сам реинсталирао систем, ставивши по стабилности познати Debian (верзију 5).  Линукс има проблем (или можда боље – корисници истог имају тај проблем) да се у разним дистрибуцијама конфигурациони фајлови налазе на различитим местима. У ствари, то важи такође и за извршне фајлове. Као, требало би да стоје у /etc, али ко ће га знати да ли је можда у /etc/folder или одмах у /etc или чак у /usr/etc… Или, да ли је програм у /bin или можда у /usr/bin?? Захваљујући томе, требало ми ја мало времена да подесим све што је потребно. Е, да – Apache корисник је овде сада www-data:www-data, а код Сусеа је био wwwrun:www. Шта да се ради, може им се, кад је опен-сорс. Бар је бесплатно 😛

Елем, није сервер био једини проблем. Мрежа није хтела да проради, па никако. Подешавај, враћај, укључуј – неће. На крају почнем да пратим каблове из свича и установим да је један кабл и почињао и завршавао у истом 😉

Има још 🙂 Неће да ради штампач, све шеровано и подешено по књизи.. Почех да се питам чему ли учим оне наше студенте, кад код нас не ради… Што би народ рекао „У ковача кућа без кукача“. Или што би Радојица рекао „У мајстора кућа најгора“ 😉 Елем, неки је проблем био са системом, ставили смо на други рачунар и сада ради…

Још? Наравно… За радионицу посвећену е-учењу, која се одржава у Нишкој бањи крајем месеца треба да напишем рад. Идеја је била да уз помоћ статистичких извештаја Moodla сајта за мастер-студије дам преглед активности и извучем закључке. Изгледало је лако, док нисам установио да Moodle нема статистику од оснивања сајта (новембар 2008.), већ само за последњих 6 месеци! То ме је бацило на копање по коду Мудла и присећање основних наредби PHP-a. После пуна три дана покушавања, успео сам на волшебан начин да регенеришем читаву статистику. Претходно сам искоментарисао линије у неком-тамо-фајли.php, па онда побрисао неке табеле, па измењао неке записе.. Ма чудо… Углавном, од куће сам активирао регенерацију статистике и након добијеног резултата почео да френетично скакућем по соби. Ма хоће ме овај опен-сорс, додуше после 100+ покушаја 😉

Код куће сам инсталирао windows 7 RC. Пре сам накратко возио неку бета верзију, али ово је сада већ мноого озбиљније. Перформансе туку Висту, шминка је ОК, а програми су махом унапређени. Инсталирао сам и нове драјвере за овај несрећни Сажемов модем… До даљњег не стављам антивирус. Наравно, последња верзија MS-овог чеда доступна је и преко MSDNAA.

Иначе, у продају је летос пуштено ново, пето издање књиге Windows Internals, у коме трочлана екипа, предвођена Windows-гуруом Марком Русиновичем описује унутрашњост Висте и Сервера 2008. Мало ју је теже наћи у pdf формату, али верујем да ће се ускоро појавити 😉

Ubuntu – Vista : 2-0

Онима који прате блог и/или ме иоле знају, позната је чињеница да нисам „зилот“ на страни било ког оперативног система. У том смислу са једне стране на вежбама форсирам Линукс, имам га инсталираног и кући и на факултету, одржавам два сервера под OpenSuse-oм и пратим дешавања у свету отвореног кода, док са друге администрирам MSDNAA програм и познајем подоста тога што се дешава „испод хаубе“ MS-овог система, радио сам поприлично у ASP.NET-у итд. Сматрам да ће се Гартнерова предвиђања дефинитивно испунити, тј. да ће отворени код имати све више удела у власничким апликацијама и програмима уопште…

Ипак, догодило се да ми је за две потпуно различите ствари у два дана Убунту завршио посао, а Виста није могла ни да „опепели“.

Прво: Купимо Милици кинески микрофон, штоса ради, мало кућних караока није наодмет 😉 Није ми ни падало на памет да може доћи до неких проблема са звуком – Виста Бизнис је све време радила без проблема, звук нормалан итд. Али, не лези враже, после почетног неуспеха, праћеног једночасовним „брљањем“ по разноразним поставкама звучника и микрофона, установљавам да нема шансе да звук са микрофона прође на звучнике!#$%&# Ради микрофон, скаче она цртица на индикатору звука, али НЕМА ШАНСЕ да звук изађе из машине! Латим се Гугла и имам шта да видим: microphone speakers vista OK

Ко сад да претура по опскурном Регистрију – треба наћи драјверов кључ, а ко-зна да л’ би то решило проблем 🙁

Инсталирам Убунту 8.10 (планирам upgrade чим изађе 9.04). У Убунтуу још црње – нема звука уопште. Инсталирам све могуће пакете који имају alsa у себи и – све проради! Комшијама се додуше није баш допало, али је нама звучало OK 😀

Друго: Инсталирам WireShark, реко’ да испробам неке примере за вежбе из Мрежа, кад оно – не може да хвата пакете са ADSL-a ÷-! Окрени, обрни, нема шансе. Требало би да се појави некакав генерички интерфејс, који може да хвата, али истог нема ни од корова… Покушавао сам да инсталирам Wireshark и у склопу виртуалне машине, али без успеха.

Одем опет у Убунту, инсталирам програм, он препозна уређаје ppp и nas0 и одрадим capturing  без проблема…

Наравоученије – није добро читати из само једне књиге. Победник овог двомеча је Убунту…