Није шала – бар не овај део наслова после тачка-зареза 🙂
Наш факултет је још одавно потписао споразум о академској MSDN лиценци са Мајкрософтом. Нажалост, директне последице нису баш ….- ПОСТОЈАЛЕ! Није (још) пронађем модус за коришћење софтвера који се добија од MS-а, тако да ствари и даље – стоje.
Иначе, још откако је кренула активна кампања везана за Темпус, кренуло је и интересовање везано за софтвере. Наиме, интересовало нас је шта је од програма доступно путем MSDN-a, како бисмо могли да рачунамо на то. „Клупко“ је почело да се одмотава и … одлучено је да се даље лично побринем око администрације MSDN Academy Alliance програма за Технички факултет. То значи да имам приступ свим софтверима обухваћеним уговором, као и систему лиценци.
Доступан скуп софтвера је заиста изузетан. У принципу, у питању су програми који се користе за развој, тако да одмах треба нагласити да MS Office није укључен. Изузев Accessa :). Доступни су готово сви развојни алати, Web Expression, Vista, SQL Server, Windows Server 2008 итд.
Добио сам и линк ка систему, тачније CMS-у за управљање налозима студената и других лица која су овлашћена за преузимање, односно коришћење софтвера. Углавном постоје 3 опције: студенти скидају софтвер са MS-ових сервера, софтвер се скида са нашег сервера (наравно, претходно се мора снимити тамо) и студенти изнајмљују софтвер (као у библиотеци). Преостаје да установимо који ће се модел користити. Верујем да опција 2 неће бити занимљива, јер би укључивала додатан overhead око постављања сервера итд…
Иначе, морам да додам да је било различитих реакција студената на најаву покретања MSDNAA од почетка нове школске године. Наиме, и иначе се дају чути гласови оних који тврде да на овај начин „велики зли“ Microsoft у ствари креира хорде зависника од свог софтвера, који су даље неспособни да користе било какву алтернативу. Наравно, самим тим што сам се укључио у ову причу, шаљем поруку да се са оваквим тумачењима не слажем. Мислим да је MSDNAA добра прилика да се пуно тога научи, али и да сами студенти помало почну да размишљају о томе да софтвер има своју вредност.
Лично, не верујем пуно у идилу о бесплатном софтверу и бесплатном знању као свеопштем добру, које не треба да се плаћа, већ је свима доступно без икакве надокнаде. Трошкови свуда постоје: ко не плати на мосту, плаћа на ћуприји (а неки то зову и TCO :)).. Тешко да би било који Линукс-администратор радио без надокнаде, зато што верује у слободан софтвер, зар не? Или, замислите како би данас изгледао Линукс, да је Windows остао на нивоу 3.11 😛
Постоји и друга страна медаље, наравно. За некога ко би да се бави администрацијом мрежних сервиса, свакако је пожељно познавање Линукса, јер за веб-сервер, фајервол, прокси, мејл, фтп и још низ других ствари заиста нема сврхе плаћати лиценцу за Windows Server.
Десктоп-дистрибуције постају све боље: некоме ко користи Интернет и Офис пакете, „канта“ са Убунтуом је свакако одлично решење… За напредније кориснике, сигурно може послужити и за друго, додуше уз мало више труда… Опет мало народних умотворина: „Није добро читати само из једне књиге“ 🙂 Отуд и солидна заступљеност Линукса у курсу Оперативни системи.
Не треба бежати од реалности: већина сервера укупно (значи не само веб) су под Windows-ом, а на десктопу је тај проценат око 90. Али, да се овог тренутка нпр. на ТФ-у стави тачка на коришћење софтвера затвореног кода, одмах би се лагано нашло решење: Ubuntu или Fedora на радним станицама, CentOS, BSD на серверима, OpenOffice као канцеларијски пакет итд. (Немојте ме само питати ко би то све одржавао :))