Целоживотно образовање. Како лепо то звучи. ‘Ајмо једном сви заједно: „цело-жи-вот-но обра-зо-ва-ње“. Лепо. А шта је то? Е па, то је кад целог живота учиш, уз негарантоване резултате. Како каже Богољуб у „Мајсторској радионици“: „Е, мој Живота, оматорио си, а не знаш шта је живот“.
Али, ретко је шта сигурно у RPG-у званом преживљавање. Кажу да живимо у друштву знања, мада ми се каткад чини да мочвара звана Интернет својим шареним садржајима, потпомогнута „лаком риалити забавом“ са малих екрана више вуче несигурне карактере ка друштву НЕзнања.
Кад смо већ код тога, и синтагме губе значење. „Мали екран“ више није мали, него је све чешће реч о плазметинама од метра дијагонале.
1000 зашто, 1000 „ћути“
Елем1, у том галиматијасу информација и сталног пецкања да се учи даље, треба наћи времена да нечему научиш и своје потомке.
А меморија им је поприлично слободна, неалоцирана…
Елем2, ових дана нон-стоп пуштамо легендарну Ламбаду (By Kaoma). И дете ме пита откуд су сви у бенду црнци. И како причају португалски у Бразилу. И наравно, ја не умем да упростим себи живот и смислим неки глуп изговор, него кренем: Гугл, па планета Земља, па континенти, па видиш Аустралију, ту су ти кенгури, то је највеће острво. Како не знаш шта је острво?? Острво ти је кад је све уоколо вода. Јесте то је плаво све вода. Да, дубока је. Не, то није птичица, то ти је Индонезија.
Е, сад видиш овде ти је Кина, ово црвено, одатле су ти Кинези. А ово смо ми, ова тачкица овде лево. Е, видиш, Кинези су ти прешли скрооооз из Кине до наше тачкице. И отворили продавницу овде.
Е, а ово ти је Јужна Америка, а ово овде зелено је Бразил. Е, ту су дошли Португалци, видиш из овде мрвице овде, то је Португалија. И онда су рекли да у Бразилу нема више да се прича бразилски, него само португалски, јер су Португалци опасни и имају бродове и пушке и морају да се слушају. А Португалци су имали много низак притисак, па су морали да пију кафу нон-стоп, а кафа је баш захтевна за гајење – по цео дан будеш на плантажи. Па су онда, због толике кафе и услед јаког сунца многи ти-Бразилци-Португалци поцрнели и постали црнци и после су њихова деца исто црнчила и тако даље. И отуда толико црнаца у групи Каома, која изводи Ламбаду. Је л’ јасно?? Идемо на спавањац!
**
И док је Мићка тонула у сан, бацих се на своје целоживотно учење. (Коме је претходни део био занимљив, ово вероватно неће. :))
„Ако нешто не умеш да објасниш једноставним речима, ниси то добро савладао“. Рек’о чика Алберт. Е, сад, постоји толико радова и туторијала и књига, а јако мало аутора који умеју да компликоване ствари мало спусте, прилагоде и уведу читаоца у материју на један сликовит и јасан начин. Фон-Нојман је лепо рекао: стварност је толико комплексна, да морамо да апроксимирамо. И заиста је тако, али то не мора бити лоше.
Елем, чачкајући по механизмима виртуелне меморије, наиђох на заиста занимљив блог: http://duartes.org/gustavo/blog/best-of/ Лик је направио низ туторијала у којима на један веома приступачан начин објашњава различите аспекте програмирања, оперативног система и архитектуре рачунара. И није га мрзело да све зачини веома лепим илустрацијама које је нацртао у Визију. Риспект!
А средства објашњавања умеју да буду и у 3 димензије. Или чак живе. Погледајте на блогу Драгана Плескоњића, има занимљивих примера.
