Fail2Ban – Држите брутфорсере даље од себе

Да ли треба причати о безбедности на мрежи? Не? А о брутфорсу? Не??! Све познато? О-кеј! Онда ћу описати један конкретан метод за одбијање брут-форс напада.

Фактички сви сервиси који су на Интернету могу бити нападнути брут-форсом. Обично је реч о скриптовима који покушавају да преко речника провале лозинку на систему, било да је реч о веб-серверу, SSH серверу или нечем трећем.

Једноставан алат који излази на крај са овим нападима је false2ban. Основни принцип на којем се заснива рад овог програма (а и сличних, као што је нпр. denyhost) је праћење логова заштићених сервиса и уношење забрана у фајервол за адресе са којих долазе напади.

За потребе сервера у ИТлабу сам false2ban скинуо из јавног (community) репозиторијума packman. На вебу се може наћи и довољно документације. Мени најкориснији је био чланак на Сорсфорџу

У принципу, све што треба урадити након инсталације је поставити fail2ban као сервис са chkconfig –add fail2ban и мало подесити конфигурациони фајл: ставити enable уместо false за сервисе који се штите, ставити важећу и-мејл адресу уместо генеричке и поставити адресу са које уобичајено посећујете ssh (или други сервис који штитите) у листу изузетака. У тој листи је иницијално 127.0.0.1 😉

Е, да: потребно је углавном и у одељку за ssh променити подразумевани лог фајл.

Следи рестарт сервиса са:

/etc/init.d/fail2ban restart

И онда лепо убацимо /var/log/fail2ban.log као сервис који се прати кроз System Logs NG и то је то. А још стижу и мејлови о упадима. Милина 🙂

Шта је то System Logs NG, питaте се? Изузетан алат – омогућава централизовано праћење логова за разноразне сервисе. Инсталира се стандардно, а постоји и плаг-ин за Вебмин!

Ево слике:

systemLog

Могу се подесити и филтери за приказ критичних порука итд.

PCLOS – NIJE LOS :)

..али ни Бог-зна-шта… Реч је о веома популарној дистрибуцији, која на Distrowatch-у већ неко време држи врх топ-листе. Заснован је на Мандрејку, тј. реч је о rpm дистрибуцији, једној од нових, user-friendly варијанти . Њоме сам заменио постојећи Mint и – јесам се покајао. Берил ради out of the box (додуше препознаје интегрисану графику, која је затим спора…), али су дифолт репозиторијуми прилично сиромашни – за разлику од супер-богатих deb репо-а, а наравно не подржава штампач (HP 1020) без додатних драјвера.

Интерфејс је занимљив – основно окружење је KDE, а постоји низ симпатичних user-friendly аплета, који олакшавају управљање периферијом и системом уопште. Са друге стране, брзина рада није баш импресивна… итд..
Нисам испробавао звук, ни видео. За више информација: званична презентација.PCLOS

Генералан утисак: препоручујем ипак Убунту/Кубунту, а дефинитивно Минт.

Go, Go, Google!

Након „безочног“ одбијања Yahoo!-а да се прода великом M$-у, наставља се јасна доминација Гуглa у глобалном селу. Међутим, Гугл се не уљуљкава у својој супериорности, већ непрестано иновира, претећи да потпуно размази кориснике 🙂
Ево, управо је у најави низ побољшања фантастичног Џи-мејла! Кад сам већ код Џи-мејла (необично изгледа написано ћирилицом, зар не ;)), изгледа да ћу ускоро морати да се у потпуности пребацим на овај сервис. Наиме, коришћењем 3 рачунара и 3 налога е-поште, лако долазим у ситуацију да ми је „нешто на другом месту“, да сваки час прослеђујем мејл на Џи-мејл, снимам на флеш итд. Наравно, одлични Гуглов сервис пружа могућности коришћења POP3/IMAP приступа пошти, као и примање са других мејл-сервиса, односно потпуно посредовање у коришћењу другог мејла! Наравно, код Џи-мејла је све за Џ 🙂
A још су и дали комплетна упутства за подешавања најпопуларнијих клијената. Way to go, Google!

Asta la Vista Resursi :-Х

Има неколико дана како сам „набацио“ Acer лап-топ. Серија Aspire, 5520 (Mobile Athlon X2, 1 GB RAM, 160 GB HD). Преинсталиран је Windows Vista и још хрпа демо-програма, укључујући Norton Internet Security, Office Student edition итд, као и Acer-ov софтвер. Овај последњи је практично неопходан да би рачунар нормално радио, нарочито због управљања Power опцијама, за које се алати из оперативног система не могу ефикасно употребити.

Иначе, ХР неће лако прорадити на овој машини – очигледно је Мајкрософт притиснуо Acer-a (а и друге произвођаче) да исфорсирају ново „пренешено чедо“ MS-a. (Додуше, нађу се неки неофицијелни драјвери за ХР, а за Линукс су неопходни опет некакви acpi драјвери, па апдејт BIOS-a, ма право чудо:)) У питању је иначе верзија Home Basic, прилично сиромашна, али и по причи незахтевна. Ако одбијем 256 МВ које узима интегрисана nVidia, остатак би требало да ради без проблема… Међутим… Подизање система уме да потраје јако дуго, менији су прилично спори, учитавање програма такође… Ужас1! Поискључујем низ ефеката и не добијем пуно на перформансама. Искључим неколико сервиса… ништа… На крају деинсталирам Нортона (који долази са 3-месечном претплатом на базе вируса) и та-раам: систем се убрза поприлично… Ех, тај Нортон…

Сада машина ради релативно брзо, мада планирам доградњу још меморије.. Ех, кад помислим да ХР уме да фино ради и на 64 MB 🙁

Друга (тек?) ствар која мио је засметала је недостатак IIS-a. Додуше, долази неки део, али није то-то. Ништа, инсталирао сам Visual Studio 2005, са намером да користим његов уграђени развојни сервер… Е, сад, да би VS радио како треба, треба додати закрпу на Windows, а и на сам VS. А ова друга тежи преко 400 MB !? Ужас2!

А што има апдејтове Vista… Кад крене да скида, потраје сатима (а на 512 kbps сам). Добро је да имам велики диск, јер – ко зна докле ће да „пуни“ са овим апдејтовима…

Није све тако црно 🙂 Брже ради, нарезао сам Acer-ове дискове за преинсталацију, лепо је нашминкан ОС, а „проверено“ знам и да је безбеднији. За даље – видећемо

АДСЛ прорадио под Линуксом!

Лепо – после низа жалопојки везаних за Самбу и друге сервисе, ево и мало похвале. Познато је да многи АДСЛ провајдери дају бесплатан АДСЛ модем при склапању уговора. Ипак, у питању су често јефтини, USB модеми, са чијом инсталацијом под Линуксом лако настају проблеми. Такав је и Sagem 800.

Трагајући по Интернету успео сам да пронађем упутство за инсталацију драјвера и осталог потребног под SuSE-oм 10.3, који сам у том тренутку имао на рачунару. Упутство је било тако опскурно и обимно, да је чак један од чланова дискусије, на којој је постовано, прокоментарисао да му је лакше да направи модем, него да примени исто 🙂

Немајући воље да пролазим кроз силне сате инсталације, компајлирања и додавања пакета, помислих да ми је лакше да инсталирам неки дистро који то ради аут-ов-д-бокс 😉 Узех Mint, последњу верзију Daryna, аналогну Gutsy Gibbon Убунтуу. Испратио сам упутство са http://www.ubuntu-rs.org/wiki/Sagem_F@st_800 и успео да покренем конекцију, упркос неким порукама, које нису баш биле као у тексту… 🙂

Напомињем да је јако битно који је тачан модел – за Е4 и Е3 се поступци разликују. Најбоље је искористити пакете и прескочити петљање са компилацијом… Некако ми највише смета када за инсталацију мреже наведу „..урадите то-и-то, а онда са Интернета скините то-и-то..“ .Па, овај, не бих да ситничарим, али ИНТЕРНЕТ ЈОШ НИЈЕ ПОВЕЗАН $%&#$

Наравно, генералне препоруке и за ову верзију Минт-а (4.0). Нашминкан интерфејс, нове верзије пакета, језгро 2.6.22-14-generic…

А, да – блог је коначно стабилизован на домену Лабораторије и тако ће бити до … даљњег!