London. Prestonica nekada najveće kolonijalne sile, imperijalnih pipaka rasprostrtih po nekoliko kontinenata, a danas perjanice Zapadne Evrope, i dalje vrlo uticajnog svetskog velmože.

Iako članica EU, ostrvsko kraljevstvo ne deli puno toga sa kontinentalnim korpusom Unije. Pored specifične geografske pozicije, zadržavanja nacionalne valute, kultnog statusa već drevne kraljice Elizabete i vožnje levom stranom kolovoza, tu je i nevaženje famoznog Belog Šengena. To za putnike namernike iz Srbije znači prolazak kroz proceduralnu Scilu i Haribdu, sve u cilju dobijanja nalepnice sa krunom u pasošu.

Za London postoje dva direktna leta – JAT-ov i WizzAirov, bar koliko je meni poznato. Ovaj prvi je mnogo bolji po tajmingu i zbog činjenice da se sleće na Hitrou, glavni londonski aerodrom, odakle je mnogo lakše transportovati se do grada.

Nisam fan letenja avionom, tačnije bilo kakvog letenja, te ću taj deo preskočiti, da ne kažem preleteti. Dakle, eto nas na londonskom aerodromu.

Osnovna stvar u Londonu, a i u mnogim drugim metropolama, je – infrastruktura, pre svega  transportna. Kupiš Oyster kartu i uzmeš mapu podzemne i sve postaje piece of cake.

Mapa podzemne železnice

Omiljena stanica beše Earl’s court. Blizu je kongresni centar Olympia, ide linija do aerodroma na jednu stranu, do centra grada na drugu. U metrou ujutru i popodne ume da bude užasna gužva, ali, dok bi te kod nas triput pregazili u stampedu, tamo dobiješ par glasnijih „Excuse me“ i „I beg your pardon“ i ideš dalje. Ne čuh nijednu psovku, skoro da sam se uželeo, bar da kažu „Damn“ ili „Bugger“ ili makar „Bloody bastard“. Jok. Samo „Mind the gap“ i „Sorry“.

Ima se šta videti, napravilo se, a bogami i dovuklo iz drugog i trećeg sveta.

Neizostavno treba posetiti Nacionalnu galeriju i čuveni British Museum. Pored odličnih postavki, ove kulturne hramove krasi i – free ulaz.

Nadomak Bakingema

Elem, vreme je u Engleskoj tradicionalno kišovina, mada je sada bilo i drugih elemenata: vetra, pa čak i nešto sunca, na kašičicu. Ono što je interesantno je da ljudi ne da nisu zimogrožljivi, nego naprotiv. Napolju su bez jakne, videh mnoge i u šorcu, ne mare puno za elemente.

Izložba obrazovnih tehnologija, održana u Olimpiji 2, bila je zaista great. Veliki broj renomiranih proizvođača softvera, sistem-integratora i drugih delatnika u oblasti obrazovnih tehnologija držao je štandove i mini-seminare dva dana. Drugi je to svet, na Zapadu se mnogo ulaže u obrazovanje zaposlenih, a kod nas, kako zaposlenih baš i nema puno, sve ide drugim tokom.

Prof. Krneta, Kocko i moja malenkost

Poseta univerzitetu Middlesex predstavlja takođe interesantno iskustvo. Bili smo asimilovani u grupu od 40 Danaca, koji su takođe posetili ovu instituciju. U pitanju je zbilja veliki univerzitet, sa 40+ hiljada studenata i modernim studijskim programima, koji se vrlo fleksibilno prilagođavaju zahtevima savremenog tržišta. Interesatno je da imaju filijale na Malti, u Dubajiu i – na Mauricijusu! (Budućoj domovini autora.-prim.aut.)

Naš domaćin, prof. Majk i ja na Refresh dayu, savetovanju posvećenom novajlijama na faksu

Za kupovinu London je Meka, ali naravno za one sa debljim buđelarom. Duž Oxford Streeta nalazi se niz raznoraznih renomiranih radnji, pa ko voli (i „moćan“ je), nek’ izvoli. Ponajviše mi se dojmila ogromna Dizni radnja u kojoj nema šta nema: od Baza Svetlosnog do sedmog patuljka.

Šta je London, bez vožnje legendarnim autobusom na sprat i posete pabu. Oyster karta važi i za crveni bus, vožnja od Earl’s parka do Charing Crossa pravi je mini-obilazak.

Kod Tower Bridge-a

A pab. Šta da pričam – desetine vrsta piva na točenje. Pao je Ginis, začinjen neobaveznim razgovorom sa izvesnim Ircem-umetnikom, što se zainteresovao za egzotiku zvanu „Serbian people“.

London u tagovima:

• Veliki
• Čist
• Vrlo multietničan
• Uređen
• Šarolik
• Big Ben, National Gallery, British Museum, London Eye, Trafalgar Square, Westminster Abbey, Oxford Circle, pab
• Nezimogrožljivi-apple-fanovi