-Šta bre to opet pijuče, lepte ovako rano?
– Ma spavaj bre.
– Ma nešto se čuje pi pip pip? Eno sija, telefon bre, prazan.
– Stavi ga na punjenje i šuder.
– Čekaj… Ovde je tvoj telefon. Ovde je laptop. Ovde mi je drugi fon. Pu %&$%&# ti! Nemam gde.
– Iskači laptop, pa ujutru vrati.
– Ali treba mi ujutru. Moreeee.. Ima da kupim produžni sa 12 rupa, bog da me vidi.

I stvarno, vidi šta se radi: Edison dobija AC/DC rat protiv Tesle i naizmenične struje posle cirka 100 godina! Zbilja: sve je na jednosmernu struju. I još na baterije! Tableti, računari, telefoni, fotoaparati. I sve to ište punjenje svako malo. Kad razmislim bolje, ja samo prividno posedujem HTC i Toshibu. U stvari oni imaju mene. Cijuču, traže pažnju, ko bebe, ko onaj tamagoči, digitalni ljubimac kojeg moraš da napojiš i istimariš na vreme. Inače rikne krotko.

Narani me, napoj … i napuni bateriju

Naravno, postoje teorije da nam to sve rade stari dobri amerikanci, isti oni koji su ućutkali lika koji je napravio mašinu za veš bez praška, da bi održali Tajd i Arijel. Dakle, forsiraju slabe baterije, da bi se non-stop punile i da bismo se baktali sa tim, a ne branili državne interese, išli na posao i opušteno pili srednju kafu.

Šta ako bih ti reko da je moguće napraviti stoput jače baterije ko ništa?

A stvarno, postaje čovek onako opsesivno-paranoidan, prati indikator, preračunava, strepi i tiho pati kada se ikonica zacrveni. Koliko još ima fore? Da li je 11% dovoljno da preguram do popodne? Samo da ne postanem nedostupan! „Ko nije dostupan, nije živ.“ (Plinije stariji, 5 v. p.n.e.)

Dođu ti drugari u kuću, tutnu ti u ruke kafu i ratluk i – telefon. Mva-mva: „Ljubimte molimte samoovomiuključidasepunizvaćeme!!!“ Ko te bre zove, daj evo ti moj mobilni, evo ti fiksni, ‘oćeš policiju da zovemo, kako bi ono sad… 192??

„Ma, jok, nego zvaće me možda sestra da mi javi kako joj ispala frizura, izvlačila pramenove jutros kod Roske“

:\