Бус у снијегу, јадан!

Од 22-26. фебруара на Жабљаку је одржана конференција IT 2011.  Уједно, организован је и састанак  екипе пројекта DL@Web.

Из Чачка је пошла вишечлана екипа, a на лицу места су већ биле колеге из Подгорице, Скопја, Београда.

Конференција и састанак одржали су се у Хотелу Планинка, а ту су били смештени и учесници.

Мој рад носи назив „Сигурност система за управљање учењем“, а коаутори су Драган Плескоњић и Данијела Милошевић, иначе руководилац пројекта DL@Web.

***

Е па добро, кад сам лепо изнео формалне податке, ред је да пређем на детаље, не?

Веза за Жабљак је очајна, тј. своди се на једну линију опскурног приватног превозника „Шампион“. Колико се ироније крије у овом супериорном називу нисмо ни могли претпоставити, док нисмо приметили чудан звук машине возила и његово отежано кретање.

Убрзање од 0-20 kmph аутобус је изводио за 10 минута и већ на средини пута било је јасно да ћемо пробити планирани термин доласка. Тачка на сумње стављена је изненадним заустављањем возила на узбрдици мало после Пријепоља. (По некој логици, то место би требало да се зове Поље, зар не?)

Аутобус се рапидно испунио интензивним одором, те је већина путника изашла. Опремљен најмодернијим сетом кинеских кључева, „мајстор“ је заронио у утробу оболелог аутобуса. Путници су напољу уживали у окружењу, додуше помало стрепећи због наиласка ноћи и због чињенице да је са једне стране пута лоцирано муслиманско, а са друге православно гробље.. Јаикс!

Немушти „мајстори“ не дају никакву информацију о томе да ли ће и чиме путешествије бити настављено. Двоумимо се да ли да прихватимо понуду бројних таксиста који су се волшебно почели концентрисати око места заустављања.

Наравно, уследило је гурање, не би ли се аутобус покренуо низбрдо, ка неком безбеднијем месту.

Picture or it didn’t happen!

Ништа нисмо урадили. А возач је сетним гласом констатовао да је ламели отказало срце.

И тако. Тек после сат и по чекања, по нас је дошао други аутобус, који нас је, хрлећи кроз снежне пејзаже, довезао тик испред хотела.

Хотел је био рецидив старе добре Југе и претио је да заврши као она. Но, нисмо били много избирљиви, те остадосмо на конаку.

***

Наредних дана, поред сесија, састанака, свирке уживо, швеЦког стола и неизбивања из кафића у приземљу (где је једино било Интернета), конференцију је полако али сигурно почела да обележава – хладноћа. Хладно је било у собама, добар део дана и рано ујутру, хладно је било у конференцијским салама, хладно је било напољу. Добро, ово последње се и очекивало.

 

Иначе, организација је била одлична. Главни организатор био је Центар информационог система ЦГ, а испред организатора први је био проф. Божо Крстајић са ЕТФ Подгорица.

 

 

Изнад су слике са састанка везаног за пројекат DL@Web. Наравно, ту је и најпознатији „доца“ у е-учењу (и најпознатији е-учитељ међу доцама) Милош Бајчетић.

***

Жабљак је релативно мало место на Дурмитору, у близини Црног језера, на око 1500 метара надморске висине. Ски-центар, али и још популарнији као летња дестинација због живописне природе и чистог ваздуха. Имали смо прилику да посетимо и скијалиште, али је тек понеко заиста скијао. Остали су ишли на сигурно – швеЦки сто у оближњем ресторану, на рачун организатора. Хвала лепо!

 

На слици изнад су (слева надесно): Иван  и Сузана  из Скопја, моја смрзнута маленкост, колеге Милош и Анђелија.

***

Богме, радовасмо се поласку. Беше стварно хладно, те сам свако мало помињао кућу и церовку од 6 киловата. У петак око 11 кренусмо ка станици.

 

Имали смо повратну карту, што значи – исти аутопревозник. Срећом, био је други аутобус, новији.

Јесам ли ја то рекао „срећом“?

Е па, чика-Марфи је изгледа ових дана заглавио са нама, те смо доживели поновни пех са бусом! Иза Пожеге отказао је систем за кочење, те смо се некако зауставили на паркингу поред једне кафане (опет иронично – поред „Мерака“). Вајни мајстори (један је био исти онај од првог пута, очито је лик угурсуз) су палили некакве бакље испод буса, поново не дајући никакав инфо када би аутобус могао да крене.

Нисмо се много премишљали – Чачак је био у близини, те је родбина кренула колима по злосретну чачанску експедицију. Бус је остао са 20-ак забринутих путника. Крајња дестинација – Сомбор, била је SF за овај бус.

Промрзао и сморен, бацих се у загрљај својој топлој церовки, успут се поздравивши са породицом.

**

Наравоученије: увек носи грејалицу на зимске конференције и не вози се Шампионом (Асом, Супер-Трансом и сл.).

 

 

 

 

 

 

Comments

comments

One thought on “Бус у снијегу, јадан!