Не знам уопште одакле ми мотив да куцкам по овој врућини. Неуро-синапсе ми већ пробијају на масу, а и утакмица само што није почела. Противници су нам …хм… Гањани? Ганци?? LOL!
Као клинац сам био, што би се сад рекло, велики фудбалски фан. Постери, сличице, дресеви. Крунски артефакт је била – кожна фудбалска лопта! Сваке године сам добијао по једну.
Те године сам лето провео у Куманову. Деда је рмбао у некој грађевинској фирми или тако-нешто. Чекали смо његову плату. Обећан ми беше – ПРАВИ фудбал!
– Деда, Деда, је л’стигла плата!????
– Не беше још. Јутре. (Превод: сутра…)
– 🙁
Прође још пар дана. „Јутре“, па „Јутре“. Тек, враћам се у стан једног дана, а сто у трпезарији читав прекривен новчаницама. Holy cow! Стигла платаааааа! Није било места чекању. Одмах се упутисмо у сутерен велике робне куће – тада је било оних веееликих робних кућа, свашта је било у њима. Добио сам црвено-белу „петицу“. Радост је то била…
***
Касније, у ОШ, и даље сам обожавао фудбал. Место у одељенском тиму међутим, није ми било загарантовано. Екипа је већ била попуњена, и одлучивало се само о још једном месту. Ту је требало да играм ја или Нешо Глишић. Пошто није било договора, бејаше организовано гласање: свако из одељења би на малом парчету папира уписао моје или Нешово име. Настаде мала гужва у свом том уписивању. На свој гласачки папир уписао сам „Нешо Глишић“. Кренуло је пребројавање и већ се шушкало да је Нешо изабран за тим. Уто, пролазећи између клупа, видим пар „другара“ како на брзину на десетак папирића уписују „Ненад Глишић“. „Пребројали“ су гласове. Пук’о сам, наравно. Била је то изборна крађа, пар екселанс!
Касније, у градској школи, нису много марили за фудбал. Било је то одељење хеви-металаца, а њих ТАЈ спорт не занима превише. 😉
****
Причам ту са неким другарима на факсу, има томе 7-8 година, нешто у вези фудбала, а један ми каже: „Ииии бре! Ти играо фудбал??! Не могу да замислим да ти удариш лопту“. 🙁
****
И сада, баш и нисам више неки фан – ево, поче ми утакмица против Гањана (Ганаца??), а ја тупим ове тастере, али се сетим тако неког детаља, па рек’о да поделим са неким ко, несрећним стицајем околности, залута на овај блог.