Nepodnošljiva lakoća srpskoga jezika

Uzeo sam da učim španski. Ima sad puno tih programa za učenje, instaliraš na telefon i onda pričaš i kucaš i on ti kaže bravo i samo tako nastavi i ti učiš. Duolingo je najpoznatiji. E, sad, zašto španski? Pita me koleginica – pa je li ideš u Španiju? Nažalost ne. Međutim – dopada mi se španski, ti južnjački jezici imaju dušu, za razliku od ovih ćoškastih jezika, na primer njemačkog ili holandskog, koji zvuči kao da se upravo daviš duvan-čvarcima dok pričaš. A ne bih ignorisao ni višedecenijski uticaj Televisa Presente i plejade heroja sa kojima se odrastalo. Kasandra, Ljovisna, Esmeralda, las mujeres fatales!

Nije mnogo težak španski, mislim da je onako, ok. Ima tih latinskih korena i neke analogije sa engleskim. Ima čak i određen broj reči koje se isto čitaju kao što se pišu. I tu dolazim do poente, da skratim: SRPSKI JE NAJSUPERIORNIJI JEZIK U POZNATOM UNIVERZUMU! Kažem to, a nisam čak ni nacionalista, u stvari mislim da ne znam ni sve reči himne. Kažem to, jer je prosto tako, Vuk je napravio tako: piše h, čita se h. Kažeš đ, pišeš đ. Vuče, tnx brt.

Otkako sam bio klinac, fasciniralo me kako na autu piše renault/peugeot, a zovu ga reno/pežo. Ili ono the end na kraju filma, čita se di end. Zašto? Zato što, da parafraziram Vuka „ne pišu kao što govore, a samim tim ne čitaju kako je napisano“. Moraš napamet da naučiš kako se piše. Ili da ti neko izdiktira (ispeluje) slovo po slovo.

U Americi imaju već tradiciju tih takmičenja u spelovanju. Kada čuješ reč, moraš da smisliš kako se u stvari piše, a to zavisi od korena, geneze reči itd. Zamislite sada takvo takmičenje u Srbiji. Kao: speluj mi metalostrugar. m.e.t.a.l.o…..s.t.r.u.g.a….r. Bravo, izvoli pehar za srpsko spelovanje!

Ili kada se prijavljuju u hotel, ako se čovek zove Luis, može se pisati Louis. Ili Lewis. Recepcioner ne zna šta da napiše ako mu Luis ne odspeluje.

Španci ne izgovaraju „h“ ako je na početku reči, a sa druge strane „j“ izgovaraju kao „h“. Tako reč ćerka – hija, izgovaraju sa iha. Ne želiš da izgovoriš h, ombre? Zašto ga onda pišeš, brt?! ZAŠTO PIŠEŠ J, A MISLIŠ NA H?

Čitam negde da Filipinci ne izgovaraju slovo „F“. Koje imaju u nazivu zemlje. Ludnica.

Tako da – da: srpski jezik je broj jedan. Možda nije „govori srpski da te svi razumeju“, hajde da ne preterujemo, ali „piši srpski da te svi razumeju“, to stoji.

Comments

comments