Za srpske vonabi turiste plićeg džepa (čitaj: ispod kilo jura) Halkidiki je logična destinacija. Nije mnogo daleko, toploe, puno ljud zna serpski, a ima i ta simbolika tri prsta i pravoslavlje dolazi sa juga ♫  fazon.

Elem, na tom jednom prstu nalazi se Polihrono, pre je Kalitea, posle idu Hanioti i Pefkohori. Polihrono je skromno mestašce sa epitetom „porodično“, slično Nea Vrasni, koju opisivah onomad. S tim što je manje. I što nema Asprovalta. I još ponešto.

Ali, idemo redom.

Iako malo, mesto ima sve što je potrebno za snabdevanje robom i uslugama široke potrošnje: prodavnice, poslastičarnice i slično su tu, cene uglavnom ok. Ima i famozni LIDL, ali za one sa kolima ili voljom da se vozikaju busom za uštedu od nekoliko evra i tegljavinu kesetina na 40 stepeni.

More je izuzetno toplo i prilično čisto, bogato florom i faunom, za čije registrovanje je doduše potrebno imati bar naočare za ronjenje.

Bolna tačka mesta i uzrok razočarenja (praćenog setnim uzvikom) friško doputovalog turiste je veoma uska plaža, koja u sezoni poprima izgled tetrisa, ono pred „Game Over“. Za razliku od pomenute Asprovalte/Vrasne ili Paralije i sličnih mesta, gde ni najezda Huna ne bi mogla da prepuni ogromne plaže, ovde je u pitanju Petrovac-fazon, samo mahom peskovit. Smenjuju se zona sa plaćanjem (standardno – narudžba od tri jura donosi ležaljke/suncobran) i besplatna (raj prosečnog Srbijanca), a obe odlikuje gustina naseljenosti od oko 2 osobe po kvadratnom metru. Takođe, moram da kritikujem i plažnu infrastrukturu, mada je ta kritika i sama upitna, pošto infrastrukture – nema. Nema tuševa, nema svlačionica, jedan spasilac na km plaže (verovatno spašava samo VIP goste, gazde i Stavrose), nema čak ni kanti za smeće.

Uprkos činjenici da mesto faktički živi od Srba i Makedonaca, koji po mojoj slobodnoj proceni čine oko 95% turista (ostalo su zalutali Talijani i Turci na proputovanju i rumunski nakupci), domoroci nisu ama ič ljubazni. Ne tipa „klanjam vam se, čestiti bvana, evo obrišite stopala o moju vindjaknu i izvolite na totalno sniženje, a evo i da upoznate ćerku mi“, već ono „dobar dan, izvolite“. Jok. Cenjkanje? Ma kakvi, pitaš da li može za 10 umesto za 12 i dobiješ dijagonalan rez pogledom i kažiprst uperen ka izlazu.

Za klopu perpručujem Doktora, „šaljivo“ nazvan restoran u glavnoj ulici (od dve postojeće, :D). Giros je 2 jura, likovi su ekstra-raspoloženi i znaju srpski.

Za decu i nema nekih sadržaja, osim ako sam aranžman obuhvata animaciju (što smo imali) i/ili postoji inicijativa za samostalnu socijalizaciju.

Šuma šumare, van sezone ok, u sezoni pregužvano.

Jesam li već pominjao svoju ukorenjenu mržnju prema „romantičnom“ godišnjem dobu zvanom zima? Hm, mislim da jesam i to ovde i ovde.

E pa, ove godine je sve to isto.. samo mnogo žešće. Temperature sibirske, svakodnevno se licitira sa ciframa – gde je najveći minus.

Najzanimljivije je u saobraćaju. Za ovakve uslove treba da se polaže za posebnu kategoriju. B+ ili tako nešto

Jer, standardna pravila ne važe.

Dvosmerne ulice su pretvorene u jednosmerne, a prednost ima onaj ko manje šlajfuje.

Na prozorima ogromne ledenice – kapitalci. Nit’ da ih skidam – hoće da polome ko zna šta… niti da ignorišem. Kažu da lokalni alpinisti skidaju sneg i led sa zgrada. Pitam se da li će im ova moja četvorospratna biti interesantna… navikli su oni na veće nadmorske visine.

***

Kad su smrznuti dani, lepo je pogledati neki igrani film. Da se iskoristi dok SOPA, PIPA i ekipa ne poukidaju sajtove.

Evo par preporuka:

Seeking Justice – konačno da i Nikolas Kejdž izađe iz blata loših produkcija i snimi kvalitetan film. Zanimljiva ideja, dobra režija.

Real Steel: Priča o bivšem bokseru (Hju Džekmen) koji vodi borbe robota. Čika-Spilberg je umešao prste i uspeo da kroz neekstremni SF provuče emotivnu priču i proizvede zaiste solidan film. Čak iako niste ljubitelji SF-a, pogledajte, nije jak akcenat na tehnologiji i fikciji.

***

Ovih dana se puno priča i o Anđinom rediteljskom prvencu. I ljudi mnogo troše energiju na taj .. film, mada ima naznaka da je film prejaka reč za ovaj … uradak.

I to se jedni mnogo raduju, a drugi baš mnogo sekiraju. Pitam se ko je od ove dve kategorije dostojniji letimičnog prezira? Ovi jedni, što se raduju, kažu da im je ovo najbolje što im se desilo još od mirovnog sporazuma i da je dati uradak edukativnog karaktera.

A ja se pitam otkad je to igrani film edukativan?

Da sam se npr. ja obrazovao na igranim filmovima, do sada bih verovatno imao sledeća „znanja“ o ratovima i ratovanju:

• nemački vojnici su govorili čist engleski, sa malo jačim nemačkim akcentom
• Indijanci su terorisali jadne kauboje i nisu im dali da žive na miru
• francuski pokret otpora se sastojao isključivo od žena u mantilima
• pucnjava se odlično čuje u svemiru (vakuum ne smeta ništa)
• mašinka ne mora da se puni, niti repetira (ako je korisnik Bata Živojinović)
• svi četnici su imali brade, nosili šubare i jeli (istoimenu) gibanicu

Ostatke dobrog raspoloženja pažljivo prikupiti i sjediniti u jednu dublju posudu. Dodati 200 g seckanih badema i dobro izmešati.

Na pari zagrejati 250 g čokolade za kuvanje, dodati malo maslaca, šećera u prahu (po ukusu) i mešati dok se ne istopi i sjedini.

Dodati dve pošalice (polumasne) i jedan osrednji masniji vic.

Naposletku dodati bademe u istopljenu čokoladu i promešati.

Sipati u plitke staklene posude.

Preliti šlag-kremom i ukrasiti ukradenim dečjim osmehom.

Na kraju, pokloniti nekom depresivnom, jer vi to (više) niste – vidim da se pomalo smejuljite, ne treba vam bolji lek.

Bon apetit

I tako. Bili mi u Grčkoj. I plivali. I jeli giros. I jeli giros. I jeli giros. I bilo super. I posle se vratili kući. I okrečili stan.

(K’o da je tok misli iz Buka i bes, je l’ da?? 🙂

Ne sekirajte se, nije došlo do pregrevanja neurosinapsi, nego nikako da se nakanim da napišem blog, pa sam nekako probio infantilnim uvodom.)

Elem, bili mi u Nea Vrasni. O tom mestu saznajte više preko Vikipedije i u agencijama. To one zvanične stvari. Ovo drugo ću vam ispričam ja.

Nea Vrasna je „mesto za decu“. To znači da ne treba da očekujete diskoteke, osobe od 18-30 godina, niti Natašu i Daču. Zato ima mnoštvo trambolina, penjalica, vozića, svetlećih igračaka i osoba od 0-6 godina. Znači, za decu.

More je ok, toplo, uglavnom čisto i mahom slano.

Mesto je malo, povezano sa većim (Asprovaltom). Slede odokativne empirijske informacije.

Broj stanovnika zimi: 3000. Broj stanovnika leti: 10 000. Zvanični jezik: zimi grčki, a leti srpski.

„Tamo ti je super, sve Srbi“

„Kuku, a mi hteli da se odmorimo od istih.“

Cene.. E, one nisu nimalo lepe. 2-3 puta više nego ovde. Preporučujem giros u kafani Mpoem. Dobija se za 2 eura, a u cenu ulaze malo pivo i pakovanje neprijatnih pogleda osoblja.

Jer, Grci vam uopšte nisu ljubazni. Ili smo mi imali neki peh.

Ali, kako reče master-Oogway iz Kung-Fu Pande, slučajnosti ne postoje…

Ne, ozbiljno vam kažem.. Nisu ljubazni. Ne očekujem sad da mi Zorba svira na uvce ili tako nešto, ali nema ni onog elementarnog. Mršte se, nude ti to free pivo tek kada ga eksplicitno zatražiš, prodavci pričaju telefonom i pola sata nakon što si im ušao u prodavnicu i tako dalje.

Ali i mi bejasmo tvrda srca – kada smo se već jednom dočepali mora, nema popuštanja. „Two free beers! Yes, I’ll drink ’em both!!!“

Mićka naučila da pliva! Nismo je forsirali, bilo je spontano skroz. Imam i video, ali me mrzi da ga sređujem i šaljem na yt, pa mi verujte na reč.

Stepa dobio temperaturu, pa se nije kupao par dana. Išli mi na smenu sa Mićkom. Sreća te sam poneo crtaće. Ne, ne zbog njih toliko. Nego zbog sebe. Up, Bolt, Wall-E.. Pixar Rulez!

Elem, ostanem jedan dan ja sa Stepom. Kad, vraćaju se devojke.

„Hej, znaš kako je danas more bilo? Skroz čisto i bez talasića.“

„?“

„I Mićka proplivala!!!“

„#$%&%&&%##$ Kako ja propustih! Ali super… Mada $%&#$%%!“

Drugi dan, opet njih dve na plažu, ja sa Stepom.

„Hej, videli smo delfine!!! Tu plivali malo ispred nas!!“

„PA #$%“#$#$# otkud opet da omašim!!! $%&#$#$

„Nema veze, biće ih ponovo, možda sutra“

Nije ih bilo. Prokleti Fliperi!! A možda me namerno izbegavaju. Eto dokaza da su inteligentni!

***

„Hej, znaš šta je još bilo onaj  kad ste ostali u sobi…?“ – priseća se malopre gospođa.

„E, nemoj više ništa da mi pričaš, neću bre da znam. Još da mi kažeš da su delili besplatne krofne ili da je dolazila Severina na sunčanje, pa da se roknem.“

I tako, bilo lepo uglavnom. Zadovoljni mi, zadovoljni klinari. Pocrneli. Neki im kažu da su crnčići, drugi da su cigančići. Mićka ima i afro-frizuru.

Slike pogledajte (ako ste baš dokoni, a jeste, čim ste čitali dovde) – ovde.

***

Za kraj, nešto sasvim drugačije…

Madcon – Beggin.. Zarazna pesma da-blog-sačuva!