Farenhajt 100

Kad sam već rešio da pomenem Farenhajte – znate da Anglosaksonci pate od tih nekih svojih jedinica – ne znam laktova, stopa, unci, funti itd, pa imaju i Farenhajte i još ih itekako koriste. E, pa kad su određivali koliko je to Farenhajt, stavili su (u skladu sa svojim inače „telesnim“ sistemom) da 100 Farenhajta bude temperatura ljudskog organizma. Mislim, šta reći. E, a taj lik što su ga merili imao je temperaturu (tačnije povišenu temperaturu – groznica ga uhvatila), koju su oni stavili za 100 Farenhajta. Dakle, zdrav humanoid ima manje od 100 Farenhajta, a pogrešno zasnovana skala u upotrebi je još otkad.Tako bar čitah u Zabavniku LOL
Nego, šta raditi na sto farenhajta, odnosno preko 37 stepeni? Kupati se? Ili u vampirskom maniru ostati u zamračenoj hladnoj prostoriji? Ili se kupati u zamračenoj hladnoj prostoriji? 😀 Prošle godine bile one kiše, pa odnele sve oko Morave, te je bazen bio jedino mesto za skvasiti tijelo. Ove imamo i gradsku plažu. Mislim, nije loša ta plaža – nije Akapulko, ali znači. Najbolje otići malo ranije, jer već iza 12 počinje da liči na tetris, ono pred „Game Over“. Plivanje se brzo ući, tko je blesav da sjedi kući. LOL
Prirodno, leto je zgodan izgovor za ispijanje enormnih količina piva. Zlehudi trend se nastavlja, nažalost, a to je da na sve više mesta uopšte nema točenog piva, a ako ga ima, to je malo pivo, od bednih 0,33. Uložim tako katkad oštar demarš gazdi (koji konobarica uredno forvarduje kroz drugo uvo u zaborav) i naručim još jedno to malo. Ne vredi, ako ne možeš da ih pobediš…
A sladoledi. Znate ono kako mama (uvjek zna najbolje) kaže kategorički NE ledenim sladoledima? Te grlo će te boleti, te nije hranljiv i tako. I onda jedeš sneška celo leto. A otkriće ovog leta je upravo ledenjak: kalipso crveni grejp sa komadićima limete. MAST-TRAJ!
1397224753calipso

Objašnjava! Frikome, čitaš li ovo kako te reklamiram, a? Mama, batali sneška i probaj ovo. Nema na čemu!

***

Sad pre neki dan neka žena valjda se vraćala po kakvu zaboravljenu stvar i odjednom priča mi nešto. U fazonu „hehe, zaboravila“, kao da se pravda otkud ide tamo, pa ovamo. A to se i inače dešava: kreneš negde, setiš se da treba da se vratiš po nešto i onda nepoznatom prolazniku objašnjavaš kao da nisi lud, nego samo malo senilan: „Heheh, zaboravio da uplatim telefon, hehe“. Ko da nekog briga za to, ali eto postoji taj neki poriv opravdanja.

cheryl-cole

Kad ti nepoznati prolaznik ispriča da će morati da se vrati do pijace da dokupi plavi patlidžan

 

 

 

 

 

 

 

I inače, i kad pitaš nešto, čudne informacije daju ljudi, onako stihijski. Pre neki dan tražim po okolini Čačka automehaničara i pitam neke senior-sitizene a la Žika & Milan gde li je taj izvesni „Bratislav“.

– Bratislav? Hm… (zgledaju se njih dvojica, konsultuju pogledima i kopaju po ROM memoriji) Ima dole jedan… Ljubiša.

Pa, nije Ljubiša, čiko, jedino ako mu je umetničko ime.

Eto, tako se živi i radi na okruglo sto Farenhajta.

FUN FACT: Je li znate da ona voda koja kaplje iz klime, pošto je faktički kao destilovana, može da se koristi za peglu, hladnjak i slično? Eto, iskoristite je, mislim ako je uopšte usmeravate u neku posudu, a ne tradicionalno na komšijsku terasu.

Povečernji haiku

 Otvoren prozor
Prozor: zelena kocka
Miris roštilja
Sa prvog sprata

Ne ljuti se čoveče
Kocka je bačena
Pijun maršira
Tri brata u kućici

Leptir
Uleće bez pitanja
Krilat je i siv
Na sto vati baca se

Posted in Fun

Rob

Quote

-Šta bre to opet pijuče, lepte ovako rano?
– Ma spavaj bre.
– Ma nešto se čuje pi pip pip? Eno sija, telefon bre, prazan.
– Stavi ga na punjenje i šuder.
– Čekaj… Ovde je tvoj telefon. Ovde je laptop. Ovde mi je drugi fon. Pu %&$%&# ti! Nemam gde.
– Iskači laptop, pa ujutru vrati.
– Ali treba mi ujutru. Moreeee.. Ima da kupim produžni sa 12 rupa, bog da me vidi.

I stvarno, vidi šta se radi: Edison dobija AC/DC rat protiv Tesle i naizmenične struje posle cirka 100 godina! Zbilja: sve je na jednosmernu struju. I još na baterije! Tableti, računari, telefoni, fotoaparati. I sve to ište punjenje svako malo. Kad razmislim bolje, ja samo prividno posedujem HTC i Toshibu. U stvari oni imaju mene. Cijuču, traže pažnju, ko bebe, ko onaj tamagoči, digitalni ljubimac kojeg moraš da napojiš i istimariš na vreme. Inače rikne krotko.

Narani me, napoj … i napuni bateriju

Naravno, postoje teorije da nam to sve rade stari dobri amerikanci, isti oni koji su ućutkali lika koji je napravio mašinu za veš bez praška, da bi održali Tajd i Arijel. Dakle, forsiraju slabe baterije, da bi se non-stop punile i da bismo se baktali sa tim, a ne branili državne interese, išli na posao i opušteno pili srednju kafu.

Šta ako bih ti reko da je moguće napraviti stoput jače baterije ko ništa?

A stvarno, postaje čovek onako opsesivno-paranoidan, prati indikator, preračunava, strepi i tiho pati kada se ikonica zacrveni. Koliko još ima fore? Da li je 11% dovoljno da preguram do popodne? Samo da ne postanem nedostupan! „Ko nije dostupan, nije živ.“ (Plinije stariji, 5 v. p.n.e.)

Dođu ti drugari u kuću, tutnu ti u ruke kafu i ratluk i – telefon. Mva-mva: „Ljubimte molimte samoovomiuključidasepunizvaćeme!!!“ Ko te bre zove, daj evo ti moj mobilni, evo ti fiksni, ‘oćeš policiju da zovemo, kako bi ono sad… 192??

„Ma, jok, nego zvaće me možda sestra da mi javi kako joj ispala frizura, izvlačila pramenove jutros kod Roske“

:\

 

 

Zečititis

Ovih dana gomila grafita smorenih zečeva preplavila grad. Svuda ih ima: po ganc novim zidovima, po memljivim fasadama, po potpornim zidovima, pasažima, svuda zečevi. Poznato je da se brzo razmnožavaju, ali ovo je već previše.

Brt, da nemaš 20 dinara za karotu?

 

Mislim, sam zec je čak simpa, onako bobživkovićevski nacrtan i možda čak i ima neku poruku. Možda nije samo puka sprejevska artikulacija tinejdžerskog bunta i atenšnhor projekat. Možda ima neku simboliku, tipa one reklame „Mislite o tome“. Kao: svi se plaše režima/smrti/novog albuma Seke Aleksić. Plaše toliko da su smorili zeca. Ima logike. Doduše, sumnjam da bi bilo kakva logika i artistička nota ovih zubato-ušatih kreatura spasila njihove tvorce. Meni lično nije problem, fasada je iz doba Brežnjeva, nemoguće je da izgleda ružnije, crtaj, nepoznati vonabi-umetniče, mogu i kakao da ti skuvam, ako hoćeš. Ali, zamisli uzmeš kredit u švajcarcima da okrpiš kuću, pukneš na izolaciju, na boje i sve i vidiš zecopisca kako po tek osušenom jupolu iscrtava glomaznu glodarsku facu? A? Pa, recimo da bi bolelo mnogo.  A taman ostao džačić alabastera za gipsane radove.

Naravno, komunalna policija nema razloga za akciju, verovatno postoji određeni broj zečeva na koji se reaguje. 2950 na primer. Pričekaćemo, ima još zidova

Eto, nepoznati klinaru, NVO aktivisto, anonimuse ili ko god da si, sada si popularan  i na Internetu i svih petoro posetilaca bloga znaju za tebe. Pa ono, možda da poštediš pet fasada, a? Makar ove nove, valjda znaš šta je kredit, majka mu stara.

while (1) Tante_za_kukuriku()

– E, si u gužvi?

– Pa, ono, instaliram 01_Update_Fix_KB_202

– A?

– Nisam, kaži.

– Svrati da mi produžiš članarinu u biblioteci, juče nisu imali sitno.

– Hm, hajde, kol’ko para?

– Šesto dinara.

– Okej. Ae pa tako.

:kasnije:

– E, produžio sam ti, dođeš mi šesto dindži.

– Aha, oće to, pa i tebi uzimam knjige, plati jednom.

– Hm.

:kasnije:

– E, posla li po tebi Šljivka one pare za Ejvon?

– Aha, gospo, dade mi šesto dinara.

– E, super, daj.

– Dao sam za drugu ratu za knjige.

– E, ali…

– Karma iz a bič, madmazel. Srdačan.

:zadovoljni osmejak Pirovog pobednika: