Архиве категорија: IT

Мајкрософт на ТФ-у

Објављено од стране
6

После вишенедељне кампање и најава, првог децембра је у Великом амфитеатру одржана презентација Мајкрософта.

Наш факултет сарађује са софтверским гигантом већ више година кроз програм MSDNAA преко којег студенти и запослени на факултету остварују право на коришћење великог броја програма.

Теме презентације су биле Imagine Cup 2010 и Windows Phone 7. Телеком (иначе спонзор Imagine Cup-a у Србији) је  такође имао свој наступ са фокусом на студентске пакете услуга.

Као предавач је наступио Зоран Субић, координатор Мајкрософтових академских програма у Србији.

Презентација је била посећена од стране стотинак слушалаца, махом студената. Више студената се на лицу места пријавило за Imagine Cup 2011., чије финале ће се одржати у априлу у Њујорку.

Шта радим кад не радим

Објављено од стране
Одговор

Почео „одмор“. Стављам под наводнике, јер у овој професији одмор је релативна ствар. Посао није стриктно временски одређен, постоји још нешто осим часова и колоквијума итд. Но добро, званично почео, мада кад бејах на факултету пре неки дан, видех пуно професора…

Елем, ето прилике да средим мало ствари на два сервера које одржавам – Itlab и E-lab, али и на свом кућном рачунару. Прво да се похвалим – пазарио сам екстерни диск Apacer Steno од 320 GB, тако да сад могу да олакшам препуњене дискове и пребацим програме и ресто на једно место 🙂

Ажурирање Мудла на itlab-у сам одрадио remote. Не чека ми се верзија 2.0, која би требало да изађе ускоро. На серверу трчи Дебијан 5, само сам га ажурирао.

Код Е-лаба је било више посла. Инсталирао сам последњи Опенсусе (11.3). Каткад проблематична, ова дистрибуција ми је ипак најближа, а 11.3 је подржана 2 године, тако да мислим да ће радити како треба. Верзија је 64-битна, па ће сервер „видети“ свих 4 GBRAM-а. Детаље о новинама код 11.3 имате овде.

Све је прошло одлично – исформатирао сам само / и /boot, а остало је било по старом. Ископирао сам најновији Мудл, а онда су настали проблеми… Нема шансе да Мудлов MySQL корисник приступи бази. Проверим 10+ пута – не вреди. Све сам био одрадио из Webmin-а, пошто нисам баш на ти са MySQL-ом. На крају нисам ни стигао да завршим на лицу места, већ сам морао од куће да се позабавим проблемом. Испочетка сам креирао корисника и дао му права – из конзоле и – прорадило је 🙂 Одличан мини-подсетник за MySQL имате овде.

Кући решим да се решим Убунтуа – неке ствари ми не раде баш перфектно, а за оно што ми треба имам и виртуелну машину, па реко’да га склоним, а оставим само седмицу. Елем, код ХР-а је било лако – бутујеш са цедеа, па у рикавери конзоли укуцаш fixmbr и Линуксов бут-менаџер је историја. Код седмице, иако би требало да је лакше (постоји графички мени за поправку), у ствари је теже.

Ево како:

Рестартујеш комп и бутујеш са дивидиа седмице. Изабереш језик и подешавања тастатуре, а онда не идеш на инсталацију, него на линк Recovery. Тамо треба одабрати командни промпт.

У промпту је локација X:\Sources, а треба се померити на дивиди . Ако је нпр. F, се куца F:. Онда се уђе у директоријум /boot и тамо унесе bootsect /nt60 SYS /mbr и то је то.

На ред је дошло препакивање старих Убунтуових партиција. Хтео сам да проширим системску партицију, па сам наредну обрисао, са намером да њен простор искористим за проширење. Из Windows-овог менаџера дискова не може се увећати системска партиција, па сам се размишљао да скинем/спржим/бутујем gparted. Међутим, ако имате 32-битни Windows, постоји одличан бесплатан алат којим можете ово (и још других ствари) одрадити из самог Windowsa. Реч је о Easeusu – ево стране за преузимање: http://www.easeus.com/datarecoverywizard/download.htm

Ето, средих компове, једна брига мање. Следе нове „победе“… Читамо се 🙂

Приступ за IT Нобела

Објављено од стране
Одговор

Ових дана додељена је Тјурингова награда за 2009. годину. Информација за оне са јефтинијим улазницама: то је  пандан Нобелу у свету рачунарства, само мање компромитована од ове (нарочито верзија „за мир“). Додељује је „удружење рачунарџија“ – ACM.

Углавном, добитник је Чарлс П. Текер, тренутно запослен у Мајкрософту, иначе је један од пионира у изградњи првих личних рачунара, где би друго него у легендарним лабораторијама рачунског центра Ксерокс Пало-Алто (PARC). У тим лабораторијама нема шта није конструисано: прво графичко окружење, први миш, прва фотокопир машина и низ других што хардверских што софтверских изума. Такер је учествовао и у унапређењу Етернета, а касније је у Мајкрософту био један од аутора првог таблета.

Ево шта званично стоји на ACM-овом сајту:

ACM has named Charles P. Thacker the recipient of the 2009 ACM A.M. Turing Award for his pioneering design and realization of the Alto, the first modern personal computer, and the prototype for networked personal computers. Alto incorporated bitmap (TV-like) displays, which enable modern graphical user interfaces (GUIs), including What You See Is What You Get (WYSIWYG) editors. Thacker’s design, which he built while at Xerox PARC (Palo Alto Research Center), reflected a new vision of a self-sufficient, networked computer on every desk, equipped with innovations that are standard in today’s models.

Dr. Thacker is also recognized for his contributions to the Ethernet local area network, the „interconnection fabric“ that allows multiple digital devices such as workstations, printers, scanners, file servers, and modems to communicate with each other.  Today’s Ethernets, which are thousands of times faster than the original version, have become the dominant local area networking technology.  He also designed the first multiprocessor workstation, and the prototype for today’s most used tablet PC, with its capabilities for direct user interaction.

The ACM A.M. Turing Award is ACM’s most prestigious technical award. It recognizes contributions of lasting and major technical importance, and honors individuals whose work has advanced the field of computing. First presented in 1966, and named for British mathematician Alan M. Turing, the Turing Award is widely considered to be the „Nobel Prize in Computing.“ It carries a $250,000 prize, with financial support provided by Intel Corporation and Google Inc.

Оно што је мени у читавој причи било најзанимљивије је Тeкеров одговор на питање како је успео да постигне толики успех са константним иновацијама. Рекао је: „Настојте да ангажујете људе који су паметнији од вас“. Е, то је приступ… Тако различит од оног који примењују многи „моћници“, чија пракса је да око себе окупљају инфериорније од себе, како би одржали своју надмоћ.

Отац ми је увек говорио да треба да за шах тражим себи ривала који је бољи од мене. Само тако могу да се унапредим и научим више.

Само уз зрело схватање колегијалности у функцији ширег напретка, може се исти заиста постићи. А не остати у медиокритетској мочвари. Мочвари пуној крокодила.

Wireless 3 у 1

Објављено од стране
Одговор

Ето, мало пошто сам набавио рутер, „задесиле“ су ме још три wireless ситуације. Прва се вуче већ неко време, а реч је о проблему који је изнео један корисник на форуму elitesecurity. Укратко, човек има бежични рутер, ставио је заштите филтрирања по MAC адресама и WEP енкрипцију, али му се у workgroup-у стално појављују непознати рачунари. Предлагана су му разноразна решења, али ништа да упали. И даље се појављују уљези… To be continued…

***

Наставља се опремање учионице 216. Да бисмо омогућили боље повезивање рачунара са смарт-таблом, узели смо један „сервер-уређаја“, који се жично и бежично везује у мрежу, а затим се на таблу рачунар повезује кроз мрежу, индиректно. Добра ствар, с обзиром на то да више није неопходно развлачити USB кабл до рачунара са којег се презентује. Инсталација је прилично лака, уређај се повеже на мрежу и USB-ом на смарт-таблу (а може се повезивати на фактички све уређаје који користе USB, нпр. штампач), на рачунаре који треба да користе таблу инсталира се додатни софтвер за повезивање са сервером уређаја, а уређај се претходно конфигурише – додели му се IP адреса и „учлани“ у бе/жичну мрежу. После се уређај користи регуларно, као да је директно закачен на рачунар.

***

Купио колега-Џек бежични рутер и USB-бежичну картицу, D-Link. Рутер смо повезали на кабловски модем и прешли клик-клик инсталацију, Интернет се појавио само на кратко, а онда је следио низ рестартовања модема и рутера и на крају рачунара. Тек после овог потоњег, мрежа је прорадила, а касније је инсталација оне картице била бозична. Што је лепо кад систем аутоматски инсталира драјвере – милина 🙂

***

Него шта би са оним рачунарима-фантомима?! Ништа – проблем је био у Хамачију, софтверу за симулацију локалне мреже, којим се преко Интернета могу повезати рачунари тако да се понашају као да су у локалној мрежи, што је врло погодно за видео-игре. „Проблем“ је био управо у тим рачунарима, који су се појавили преко Интернета, а не у неким комшијским ‘акерима. Case Closed 😉

Коначно – рутер за компјутер :)

Објављено од стране
Одговор

Напокон сам се решио слабог Сажемовог модема и набацио TP-LinkW8101g, бежични рутер. Нисам ништа узимао од провајдера (Беотел), већ сам купио посебно. Нема више онако честог пуцања везе, а и када пукне, ретко да приметим, јер се рутер закачи сам. Наравно, сада могу да користим и фактички било који оперативни систем.

Број опција за подешавање је импозантан: од стандардних за локалну мрежу, ADSL и Wireless, преко напредних опција за подешавање рутирања, QoS итд.

Нажалост, прослеђивање (форвардовање) портова није баш нешто интуитивно, а одмах ми је затребало за торенте. Код других рутера је то доста једноставније, постоји посебна секција за Forwad и тамо се све наведе. Код овог ТП-Линка треба приступити веб-интерфејсу (на 192.168.1.1), а затим посетити Advanced Setup, па NAT.

Овде се из падајуће листе изабере виртуелно поље којем је NAT активиран, а затим се кликне на „Virtual Server“. Овде се унесу правила, која укључују тип протокола (TCP, UDP, оба), име протокола и одговарајући порт, као и IP адреса на коју се прослеђују подаци.