Jesenje crtice

Prošle sedmice na Metropolitan univerzitetu u BG-u održana je konferencija eLearning 2011, na kojoj je zapaženo mesto pripalo Tempus projektu DL@Web, čiji je koordinator naš fakultet. Prvi dan bio je u znaku kolega iz Efquel-a, asocijacije koja se bavi e-učenjem u evropskim okvirima, čija su izlaganja po pozivu izazvala veliko interesovanje prisutnih.

Dan bejaše generalno naporan, sesije su se nizale jedna za drugom, uz sporadične kratke pauze.

Uveče, kada sam se ponadao zasluženom odmoru, usledila je poseta Filozofskom fakultetu, na kojem se održavao okrugli sto posvećen kompetencijama nastavnika u on-line okruženju.

Sutradan je i moja malenkost imala priliku da izlaže čak 2 rada. Prvi je naslovljen „GooglePlus as Personal Learning Environment“, a drugi „Do IT and medicine students elearn in same way“. Oba izlaganja su bila dobro prihvaćena, mada sam ih lično shvatio kao napomenu za dalje usavršavanje govornog engleskog.


O detaljima konferencije možete pogledati na http://elearning2011.metropolitan.edu.rs/

***

Otvoren je „deo za zagrevanje“ besplatnog kursa na Stenfordu: Machine learning. Lekcije su obimne, ali vrlo kvalitetne. Kurs je dostupan na http://www.ml-class.org

Očekujem dodatna znanja koja ću moći da primenim u doktoratu, čiju prijavu pripremam ovih dana.

 

****

Danas je zvanično počela nova školska godina, svečanim prijemom brucoša. Koliko pamtim, a to je sigurno 5-6 ovakvih prilika, ovo je bio najkvalitetniji. Obraćanja su bila jasna i sažeta, a brucoši su dobili korisne materijale, uključujući čak i T-majice sa motivima fakulteta.

Eto, srećno vama, ali i nama sa vama 🙂

*****

Juče smo posetili moj zavičaj – Pranjane. Svratili smo sa klinarima i do moje osnovne škole. U pitanju je jedna od najstarijih škola u okolini – OŠ „Ivo Andrić“. Naravno, škola je nedeljom zatvorena, igrali smo se po dvorištu. Stepa i Mićka su sakupljali kestenje.

 

 

Iako je prošlo jako mnogo godina otkako sam poslednji put bio tamo, nisam ništa osetio, neku nostalgiju, ili flashback iz školskih dana. Ništa. Kamijevska indolentnost. Ili naviknutost na gledanje pravo.

Бус у снијегу, јадан!

Од 22-26. фебруара на Жабљаку је одржана конференција IT 2011.  Уједно, организован је и састанак  екипе пројекта DL@Web.

Из Чачка је пошла вишечлана екипа, a на лицу места су већ биле колеге из Подгорице, Скопја, Београда.

Конференција и састанак одржали су се у Хотелу Планинка, а ту су били смештени и учесници.

Мој рад носи назив „Сигурност система за управљање учењем“, а коаутори су Драган Плескоњић и Данијела Милошевић, иначе руководилац пројекта DL@Web.

***

Е па добро, кад сам лепо изнео формалне податке, ред је да пређем на детаље, не?

Веза за Жабљак је очајна, тј. своди се на једну линију опскурног приватног превозника „Шампион“. Колико се ироније крије у овом супериорном називу нисмо ни могли претпоставити, док нисмо приметили чудан звук машине возила и његово отежано кретање.

Убрзање од 0-20 kmph аутобус је изводио за 10 минута и већ на средини пута било је јасно да ћемо пробити планирани термин доласка. Тачка на сумње стављена је изненадним заустављањем возила на узбрдици мало после Пријепоља. (По некој логици, то место би требало да се зове Поље, зар не?)

Аутобус се рапидно испунио интензивним одором, те је већина путника изашла. Опремљен најмодернијим сетом кинеских кључева, „мајстор“ је заронио у утробу оболелог аутобуса. Путници су напољу уживали у окружењу, додуше помало стрепећи због наиласка ноћи и због чињенице да је са једне стране пута лоцирано муслиманско, а са друге православно гробље.. Јаикс!

Немушти „мајстори“ не дају никакву информацију о томе да ли ће и чиме путешествије бити настављено. Двоумимо се да ли да прихватимо понуду бројних таксиста који су се волшебно почели концентрисати око места заустављања.

Наравно, уследило је гурање, не би ли се аутобус покренуо низбрдо, ка неком безбеднијем месту.

Picture or it didn’t happen!

Ништа нисмо урадили. А возач је сетним гласом констатовао да је ламели отказало срце.

И тако. Тек после сат и по чекања, по нас је дошао други аутобус, који нас је, хрлећи кроз снежне пејзаже, довезао тик испред хотела.

Хотел је био рецидив старе добре Југе и претио је да заврши као она. Но, нисмо били много избирљиви, те остадосмо на конаку.

***

Наредних дана, поред сесија, састанака, свирке уживо, швеЦког стола и неизбивања из кафића у приземљу (где је једино било Интернета), конференцију је полако али сигурно почела да обележава – хладноћа. Хладно је било у собама, добар део дана и рано ујутру, хладно је било у конференцијским салама, хладно је било напољу. Добро, ово последње се и очекивало.

 

Иначе, организација је била одлична. Главни организатор био је Центар информационог система ЦГ, а испред организатора први је био проф. Божо Крстајић са ЕТФ Подгорица.

 

 

Изнад су слике са састанка везаног за пројекат DL@Web. Наравно, ту је и најпознатији „доца“ у е-учењу (и најпознатији е-учитељ међу доцама) Милош Бајчетић.

***

Жабљак је релативно мало место на Дурмитору, у близини Црног језера, на око 1500 метара надморске висине. Ски-центар, али и још популарнији као летња дестинација због живописне природе и чистог ваздуха. Имали смо прилику да посетимо и скијалиште, али је тек понеко заиста скијао. Остали су ишли на сигурно – швеЦки сто у оближњем ресторану, на рачун организатора. Хвала лепо!

 

На слици изнад су (слева надесно): Иван  и Сузана  из Скопја, моја смрзнута маленкост, колеге Милош и Анђелија.

***

Богме, радовасмо се поласку. Беше стварно хладно, те сам свако мало помињао кућу и церовку од 6 киловата. У петак око 11 кренусмо ка станици.

 

Имали смо повратну карту, што значи – исти аутопревозник. Срећом, био је други аутобус, новији.

Јесам ли ја то рекао „срећом“?

Е па, чика-Марфи је изгледа ових дана заглавио са нама, те смо доживели поновни пех са бусом! Иза Пожеге отказао је систем за кочење, те смо се некако зауставили на паркингу поред једне кафане (опет иронично – поред „Мерака“). Вајни мајстори (један је био исти онај од првог пута, очито је лик угурсуз) су палили некакве бакље испод буса, поново не дајући никакав инфо када би аутобус могао да крене.

Нисмо се много премишљали – Чачак је био у близини, те је родбина кренула колима по злосретну чачанску експедицију. Бус је остао са 20-ак забринутих путника. Крајња дестинација – Сомбор, била је SF за овај бус.

Промрзао и сморен, бацих се у загрљај својој топлој церовки, успут се поздравивши са породицом.

**

Наравоученије: увек носи грејалицу на зимске конференције и не вози се Шампионом (Асом, Супер-Трансом и сл.).

 

 

 

 

 

 

SSHHHHHHHHHHH!!!

Пре неки дан форвардује ми наш админ мејл упозорења, право из RCUB-a, како један наш комп брутфорусује само тако. И то на ssh. А пре сам писао баш о програму којим се други штите… – испаде од тог нашег компа 🙂

Отворим лепо активне процесе, кад тамо имам шта да видим – лом покренутих процеса под именом dd_ssh трчи под налогом корисника веб-сервера! Леле,  прави полтергеист у меморији!!

Гуглнем ја мало да видим шта је и сконтам шта се догодило! Пре сам користио PhpMyAdmin и он је остао ту, у директоријуму веб-сервера. А та верзија је нека баш бушна, нападач може да убаци у /tmp фолдер тај неки проклети malware и да га покрене лепо и избомбардује кога хоће.

У питању је један повелики ботнет, чији део је поносно постао и наш сервер…

Укинем лепо Apache, поискључујем процесе, побришем PhpMyAdmin  и оне фајлове из /tmp и … мирна Бачка. Али не и савест..

Ајмо наравоученије…

  1. Инсталирај само оно што ти баааш треба. А кад престане да треба, бриши.
  2. Веб фолдере заштити бар основном аутентификацијом, а није лоше ни преименовати генеричке називе – нпр. PhpMyAdmin у phMA.
  3. Ажурирај – систем, софтвере, све. Ако не можеш да испратиш шта све имаш, иди на 1.

BTW, детаљније о овом малверу погледајте овде.

Мајкрософт на ТФ-у

После вишенедељне кампање и најава, првог децембра је у Великом амфитеатру одржана презентација Мајкрософта.

Наш факултет сарађује са софтверским гигантом већ више година кроз програм MSDNAA преко којег студенти и запослени на факултету остварују право на коришћење великог броја програма.

Теме презентације су биле Imagine Cup 2010 и Windows Phone 7. Телеком (иначе спонзор Imagine Cup-a у Србији) је  такође имао свој наступ са фокусом на студентске пакете услуга.

Као предавач је наступио Зоран Субић, координатор Мајкрософтових академских програма у Србији.

Презентација је била посећена од стране стотинак слушалаца, махом студената. Више студената се на лицу места пријавило за Imagine Cup 2011., чије финале ће се одржати у априлу у Њујорку.

Шта радим кад не радим

Почео „одмор“. Стављам под наводнике, јер у овој професији одмор је релативна ствар. Посао није стриктно временски одређен, постоји још нешто осим часова и колоквијума итд. Но добро, званично почео, мада кад бејах на факултету пре неки дан, видех пуно професора…

Елем, ето прилике да средим мало ствари на два сервера које одржавам – Itlab и E-lab, али и на свом кућном рачунару. Прво да се похвалим – пазарио сам екстерни диск Apacer Steno од 320 GB, тако да сад могу да олакшам препуњене дискове и пребацим програме и ресто на једно место 🙂

Ажурирање Мудла на itlab-у сам одрадио remote. Не чека ми се верзија 2.0, која би требало да изађе ускоро. На серверу трчи Дебијан 5, само сам га ажурирао.

Код Е-лаба је било више посла. Инсталирао сам последњи Опенсусе (11.3). Каткад проблематична, ова дистрибуција ми је ипак најближа, а 11.3 је подржана 2 године, тако да мислим да ће радити како треба. Верзија је 64-битна, па ће сервер „видети“ свих 4 GBRAM-а. Детаље о новинама код 11.3 имате овде.

Све је прошло одлично – исформатирао сам само / и /boot, а остало је било по старом. Ископирао сам најновији Мудл, а онда су настали проблеми… Нема шансе да Мудлов MySQL корисник приступи бази. Проверим 10+ пута – не вреди. Све сам био одрадио из Webmin-а, пошто нисам баш на ти са MySQL-ом. На крају нисам ни стигао да завршим на лицу места, већ сам морао од куће да се позабавим проблемом. Испочетка сам креирао корисника и дао му права – из конзоле и – прорадило је 🙂 Одличан мини-подсетник за MySQL имате овде.

Кући решим да се решим Убунтуа – неке ствари ми не раде баш перфектно, а за оно што ми треба имам и виртуелну машину, па реко’да га склоним, а оставим само седмицу. Елем, код ХР-а је било лако – бутујеш са цедеа, па у рикавери конзоли укуцаш fixmbr и Линуксов бут-менаџер је историја. Код седмице, иако би требало да је лакше (постоји графички мени за поправку), у ствари је теже.

Ево како:

Рестартујеш комп и бутујеш са дивидиа седмице. Изабереш језик и подешавања тастатуре, а онда не идеш на инсталацију, него на линк Recovery. Тамо треба одабрати командни промпт.

У промпту је локација X:\Sources, а треба се померити на дивиди . Ако је нпр. F, се куца F:. Онда се уђе у директоријум /boot и тамо унесе bootsect /nt60 SYS /mbr и то је то.

На ред је дошло препакивање старих Убунтуових партиција. Хтео сам да проширим системску партицију, па сам наредну обрисао, са намером да њен простор искористим за проширење. Из Windows-овог менаџера дискова не може се увећати системска партиција, па сам се размишљао да скинем/спржим/бутујем gparted. Међутим, ако имате 32-битни Windows, постоји одличан бесплатан алат којим можете ово (и још других ствари) одрадити из самог Windowsa. Реч је о Easeusu – ево стране за преузимање: http://www.easeus.com/datarecoverywizard/download.htm

Ето, средих компове, једна брига мање. Следе нове „победе“… Читамо се 🙂