Farenhajt 100

Kad sam već rešio da pomenem Farenhajte – znate da Anglosaksonci pate od tih nekih svojih jedinica – ne znam laktova, stopa, unci, funti itd, pa imaju i Farenhajte i još ih itekako koriste. E, pa kad su određivali koliko je to Farenhajt, stavili su (u skladu sa svojim inače „telesnim“ sistemom) da 100 Farenhajta bude temperatura ljudskog organizma. Mislim, šta reći. E, a taj lik što su ga merili imao je temperaturu (tačnije povišenu temperaturu – groznica ga uhvatila), koju su oni stavili za 100 Farenhajta. Dakle, zdrav humanoid ima manje od 100 Farenhajta, a pogrešno zasnovana skala u upotrebi je još otkad.Tako bar čitah u Zabavniku LOL
Nego, šta raditi na sto farenhajta, odnosno preko 37 stepeni? Kupati se? Ili u vampirskom maniru ostati u zamračenoj hladnoj prostoriji? Ili se kupati u zamračenoj hladnoj prostoriji? 😀 Prošle godine bile one kiše, pa odnele sve oko Morave, te je bazen bio jedino mesto za skvasiti tijelo. Ove imamo i gradsku plažu. Mislim, nije loša ta plaža – nije Akapulko, ali znači. Najbolje otići malo ranije, jer već iza 12 počinje da liči na tetris, ono pred „Game Over“. Plivanje se brzo ući, tko je blesav da sjedi kući. LOL
Prirodno, leto je zgodan izgovor za ispijanje enormnih količina piva. Zlehudi trend se nastavlja, nažalost, a to je da na sve više mesta uopšte nema točenog piva, a ako ga ima, to je malo pivo, od bednih 0,33. Uložim tako katkad oštar demarš gazdi (koji konobarica uredno forvarduje kroz drugo uvo u zaborav) i naručim još jedno to malo. Ne vredi, ako ne možeš da ih pobediš…
A sladoledi. Znate ono kako mama (uvjek zna najbolje) kaže kategorički NE ledenim sladoledima? Te grlo će te boleti, te nije hranljiv i tako. I onda jedeš sneška celo leto. A otkriće ovog leta je upravo ledenjak: kalipso crveni grejp sa komadićima limete. MAST-TRAJ!
1397224753calipso

Objašnjava! Frikome, čitaš li ovo kako te reklamiram, a? Mama, batali sneška i probaj ovo. Nema na čemu!

***

Sad pre neki dan neka žena valjda se vraćala po kakvu zaboravljenu stvar i odjednom priča mi nešto. U fazonu „hehe, zaboravila“, kao da se pravda otkud ide tamo, pa ovamo. A to se i inače dešava: kreneš negde, setiš se da treba da se vratiš po nešto i onda nepoznatom prolazniku objašnjavaš kao da nisi lud, nego samo malo senilan: „Heheh, zaboravio da uplatim telefon, hehe“. Ko da nekog briga za to, ali eto postoji taj neki poriv opravdanja.

cheryl-cole

Kad ti nepoznati prolaznik ispriča da će morati da se vrati do pijace da dokupi plavi patlidžan

 

 

 

 

 

 

 

I inače, i kad pitaš nešto, čudne informacije daju ljudi, onako stihijski. Pre neki dan tražim po okolini Čačka automehaničara i pitam neke senior-sitizene a la Žika & Milan gde li je taj izvesni „Bratislav“.

– Bratislav? Hm… (zgledaju se njih dvojica, konsultuju pogledima i kopaju po ROM memoriji) Ima dole jedan… Ljubiša.

Pa, nije Ljubiša, čiko, jedino ako mu je umetničko ime.

Eto, tako se živi i radi na okruglo sto Farenhajta.

FUN FACT: Je li znate da ona voda koja kaplje iz klime, pošto je faktički kao destilovana, može da se koristi za peglu, hladnjak i slično? Eto, iskoristite je, mislim ako je uopšte usmeravate u neku posudu, a ne tradicionalno na komšijsku terasu.

There will be SPOILERS!

Pažnja, biće spojlera stvarno. U stvari, reč je o najneverovatnijem spojleru u književnosti. Uzmem da čitam knjigu (neću reći koju, da sad ne uprskam i sam stvar), pročitam preko pola i bezveze okrenem korice da vidim piše li neki sažetak, beleška o piscu, nešto. I imam šta da vidim:

spoiler

Pa brate, zašto?

facepalm30

Znači, u maniru dvanaestogodišnjih članova biblioteke koji roze flomasterom na strani šest napišu „Džek je ubica“ i malo dalje „Milena VI1 + Vlajko VII2„, ovaj lik, neki urednik, šta li je, ispojluje lepo knjigu ko ništa. Zašto, dečko?

A ok je knjiga, videlo se da je protagonista prolupao i da podizanje ruke na sebe nije neki veliki stres za njega i sve, ali opet… NADAO SAM SE DA ĆE SE SKRASITI, OŽENITI I IZRODITI PETERO DJECE, TUZHAN SAM, ROSO, ZASHTO UPROPASTI ČOVJEKA, A BILA SI MU SVE, ŽENA, MAJKA, KRALJICA??!

Tragom Mataruga!

Brt, pitaš se sada wtf su Mataruge, zar ne? Zvuči kao deo troosne glodalice ili kao neka industrijska biljka gorkasto-željeznog ukusa, je l’ da? No, Mataruge su polumitsko pleme koje je naseljavalo ove prostore pre nego su ljubazni Sloveni poharali Balkan. A onda su migrirali i migrirali i nestali, tako nešto. Od naselja u kojima su obitavali pri tim svojim migracijama poznata je upravo po njima nazvana – Mataruška banja. E eto, ko se pitao šta znači Mataruška, sada zna.

E pa banja. Dođe i taj trenutak da te smori gužva (ko je uopšte gotivio nekad), vašarište, skakanje uz Fanki Dži i ispijanje koktela na sani biču. A isto tako i notifikacije, alerti, stigla-vam-je-pošta i fejzbuci. I onda okreneš na penzos-mod, dohvatiš kartu mama-Serbije i potražiš oznaku banje. Onu sa vodom ili tim fazon kriptonitom.

Banja u Srbiji ima lom. Mi smo poznati po tome. Svaka dolina po izvor lekovite vode. Svaka za nešto valja. Pazi, kaže Japanci popiju ujutru 0,6l vode naštinu i to je lekovito, i to obična voda, H20. A mo’š misliti još ako ima te neke katjone i elektrone, šta se tu sve zbiva. Uglavnom, imamo banja mnogo. U koju ćemo? Da batalimo malo ugađanje uređajima, te napunimo sopstvene baterije. Vrnjačka? Pre-mejnstrim. Banja Trepča? Ne, ne želim biti kotkuće. I ne bih da se guram sa brigadom SUBNOR-ovki oko mesta u kadru kraj Žike Šarenice. Ovo drugo mi sve opet predaleko, Fordić jer razvio sopstvenu svest i ko zna kada će mu otkazati poslušnost.

Dakle, Mataruška banja. Da vidimo: andergraund (čekd), blizu – 40km (čekd), ima bazen (čekd). Da vidimo da nema nešto i za zdravlje, za šta su vode. Hm: reuma, psiho-stvari… Čekd! 😀 Sterilitet? Pupupu, jok! Dakle, suma-sumare idemo.

Postoji i neko skromno sećanje , ovekovečeno u jednoj simpa fotki, a koje povezuje me sa ovim lokalitetom (vidi sliku). Takođe, u ROM-u rezervisanom za rana sećanja stoje i ključne reči: baba, mama, banja, veverica. Toliko.

DSC_0086

Ja, kochijash, pre cirka 30 dina.

 

Banja u SFRJ je bila jedno. Danas je to nešto sasvim drugo. U stvari, objekti su isti, drveće je isto, samo što su vreme i entropija pušteni da u post-SFRJ dobu izedu sve ono poletno, funkcionalno i cvetno što je u banji bilo. Tokom ratova, ovih novijih, banja je pretvorena u izbeglički kamp i veliki broj hotela i vila je dat na raspolaganje rasteranim Srbima. Kriza je zapečatila nekada zaista popularnu spa-destinaciju i danas se samo u tragovima može videti ono što je ovo mesto nekada predstavljalo. Pojedinačnih slučajeva ima: uređena dvorišta, čak i ulice, međutim infrastruktura se generalno odala poroku, da se tako izrazim, neodržavana je i zapuštena. Most na Ibru opkoljen je priobalnim restoranima koji, iako deluju moderno i prostrano, zjape prazni. Nema prodavnice suvenira?!

DSC_0058-2

 

 

 

 

 

 

 

 

Podsetilo me na Nišku banju, još jednu lepu, ali zaraslu destinaciju. Evo ovo na slici levo je npr. hotel Žiča, povelika zgradurina, koja danas zvrji potpuno prazna i neupotrebljena.

DSC_0080

Jedna od svetlih tačaka je sportski centar Okanik, gde sportisti neretko imaju pripreme, a koji je opremljen i bazenom osrednje veličine. Ako stigneš do 12h, imaš ležaljku/sto i gospodin si. Kasnije sleduje travnata ledina pod suncobranom.

DSC_0067

To je taj banjski turizam. Nama je bilo ok, malo bazen, malo po parku, ima se gde sesti/popiti/pojesti, otklon od PC-a i gmail-a, naklon ka knjizi i meditaciji. Ipak, od onog ozbiljnog turizma, koji nadilazi okvire doktorovog prepisa, mrka je kapa u ovoj nekada stasitoj banji.

Dakle, ko mora, daleko bilo, neka ide, šta će. A za ove druge, pogledajte još malo po karti, a ako ćete baš banju, imate alternative.

Odoše Mataruge, a i mi za njima.